ОДИСЕЈА

ОДИСЕЈА

Пустићу

да из мојих стопала

дрво израсте

И после безброј векова

и наталожених годова

чемера

у мојим зеницама

испричаћу ти песму

о слободи шибаној

недаћама

А ти се не чуди

мојим лутањима

Одахни у хладу крошње

нарасле из мојих табана

до мога сањивог погледа

И веруј увек веруј

путевима
Господњим

Тодора Шкоро

_________________