Фотографија преузета са блога Марије Михајловић |
СУЗЕ ПАЈАЦА
Видела сам
у граду неком незнаном
власуље, кринолине, златне кочије
и облаке распаране јеком фанфара
И све је било блесак
и ништа стварно било није
осим пајаца нацртаног осмеха
и срца које рида потресно
док бачене новчиће скупља
за чедо што лежи
болесно, немоћно
И хтедох да му приђем
да га дозовем
али га однесе карневалска свита
у илузију да осмехом ће
да излечи плач
Видела сам у граду неком
незнаном
жељу људи да побегну у сан
Отад заплачем увек
кад сретнем тугу пајаца
са широким
нацртаним осмехом.
Тодора Шкоро
___________________
Нема коментара:
Постави коментар