НА ПОГРЕШНОМ МЕСТУ

НА ПОГРЕШНОМ МЕСТУ

Зашто свака жена иде на место првог љубавног састанка

кад је он повреди,

После данâ ћутања који боле више од оног

уморан сам и опет рижото за ручак

и после одгурнутог тањира и устајања од стола

припреманог брижљиво као да ничега није било,

ни тог ћутања, ни тог хладног погледа

упртог кроз прозор негде ка другој обали Саве

док се у чинији хлади хрскава пилетина

спремљена на либијски начин

и док је гуши онај једини залогај у грудима

и ужасна самоћа после његовог брзог одласка

и преко рамена промрмљаног поздрава

и савета да га не чека јер дуго у ноћ ће трајати

та пословна седница

Зашто не опере судове, одгледа омиљену тв-серију

и исплаче се као свака жена,

чекајући да све прође и све дође на своје место

него бира ту опасну стазу првог љубавног састанка

Зашто пожели да је још више боли

кад тамо на кеју уочи како је све исто,

како се два галеба у плићаку и даље играју,

како је и апарат са кокицама и ситном женицом

што их нуди, онај стари, као и она, та продавачица.

А ено, тамо испред, чак види  и пар који се грли,

тако смо некад и ми, мисли,

мушкарац нешто говори, а жена се најпре дуго смеје

па га онда љуби и веша му се око врата

Прилазе и оној кафаници на обали, а она помисли ваљда неће,

међутим они крену према улазу,

ту изгледа долазе сви заљубљени

И одједном јој неки чудан бол испод ребара

одузима дах, помисли, не, било би исувише

јефтино, као у петпарачким романима

(па многи мушкарци носе такве џемпере

са смеђим кожним закрпама на лактовима)...

Док им сасвим близу прилази, они се тргну

и погледају је, као уходу

Погрешила је, одахне, то није он

али у очима те друге жене, сјајним и бескрајно заљубљеним

препознаје себе и хоће да викне

никада, али баш никада, сестро,

немој да му правиш рижото од пилетине

али о томе ћемо једном кад дођеш овде,

као и све жене које од свих места на свету

изаберу место првог љубавног састанка

кад су тужне и остављене.

(Тодора Шкоро)