Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
субота, 14. новембар 2009.
POSLEDNJI POGLED
Na sećanje, kao na polja novembarska, magla legla. Zalud se oko muči da pozna prijatelja i nađe put. Prazno, bez sjaja, vidi tek stazu bez povratka u polja druga svetla neka. Sklapa se, mirno, i suzu pušta poslednju.
Kako više čitam tvoju poeziju sve te više upoznajem TODORA u tom tvom stvaralčkom radu.Sve bolje i bolje pjesme. One koje dušu gale i srca zapale. Oslikvati trenutke života, to je poezija. Ova je pjesma vrhunska, da ne kažem antologijska. Bravo.
E. moja draga anima_art, ja imam hrabrosti da pišem samo o onome do poslednje suze i poslednjeg daha, dalje ne... Ali bi bilo lepo da ste u pravu, da je posle toga tako svetlo i lepo na putu za Tamo. Hvala.
Ljudski je da se puta bez povratka, puta u večnu tamu, plašimo. Ljudski je i da nas neki mračni, ovozemaljski putevi plaše. Ali nikako strah od života ne sme biti veći nego strah od smrti.Čini mi se da je u ovoj pesmi upravo taj strah nadvadao. I da se duša predala malodušnosti. Ne bih da sudim, ali ja predaju ne volim. Pesma mi se zbog svoje kratke a vrlo koncizne forme dopada, mada se ne slažem (kako rekoh predhodno)sa temom.
Draga, nisam izgleda nekom rečju bila jasna. Nije trebalo da ovo bude pesma o predaji pred životom nego opis poslednjeg trena, poslednjeg daha, poslednje suze pred put, ne u večnu tamu, nego u "svetla polja neka".A "magla koja je pala" je trebalo da znači onaj osećaj neprepoznavanja stvarnosti, ovozemaljske, koji se javlja umirućem pred poslednji odlazak... Nije ovo strah od života, jer života ovde i nema više, jedino što je to možda ostalo nejasno... Eh, taj simbolizam!
Eh, taj simbolizam! Todora,meni je smrt mrak i večna tama.Nažalost, ja u njoj ne vidim svetla polja. Zapravo, ne znam da li su tu svetla polja, ali znam da kad sklopim oči bude mrak. Razumela sam tvoju pesmu možda na svoj način, pa je i tako tumačim. Hvala što mi pomažeš da je vidim tvojim očima, jer ti si autor i znaš šta si htela da kažeš. Otkuda mislim da ovde ima malodušnosti?Pa, kad pročitam "Zalud se oko muči/da pozna prijatelja/ i nađe put" mislim da je ovde reč o ovozemaljskom putu gde reč "zalud" nagoveštava malodušnost, razočaranost u ljude (pozna prijatelja) ili u sam život( muči da...nadje put).Na kraju, nije li i to predaja (prazno, bez sjaja) i tek smrt vidi kao rešenje(vidi tek stazu bez povratka)? Nije li reč "mirno" konačno oglasila predaju, pomirenost... Uh, namuči se, a mislim da nisam sve rekla. Ne zameri na ovim mojim skromnim razmišljanjima.
различитост у мишљењима није због СИМБОЛИКЕ, него због различитог погледа на свијет у којем живимо али и на онај „други“, у који ћемо сви да одемо...
За моју пријатељицу Јагоду: добро сам размислио о твојим ријечима...
Кажеш „ја предају не волим“, из ове изјаве се не може закључити да ли у њу и не вјерујеш. Ја само могу да нагађам да ти је „највјероватније страна“, јер ко се смрти боји тај свјесно или не велича овоземаљски живот (а он и није нешто, ријечима Тодоре: „јер живота овде и нема више“). У писму својој умирућој сестри епископ Теофан Затворник каже: „Па ти нећеш умрети. Тело ће твоје умрети, а ти ћеш прећи у други свет, жива, свега свесна и препознаваћеш сав свет око себе.“
Ако се ослонемо на ПРЕДАЊА НАШИХ ОТАЦА - како оних паганских тако и ових хришћанских - можемо да закључимо, да нам је Господ подарио вјечни живот. Свети Јован Шангајски нас упозорава: „Наш земаљски живот је припрема за будући живот, а та се припрема завршава смрћу.“ Свети Амвросије Медиолански у свом учењу истиче: „Пошто душа и даље живи после смрти, остаје добро које се не губи са смрћу, већ се увећава. Душу не задржавају никакве препреке које јој смрт поставља, она је још делатнија, јер делује у својој властитој сфери без икакве везе с телом, које јој је пре на терет, него на корист.“
...много је примјера из наше вишевјековне традиције, али и традиције других народа и религија, које горе поменуто потврђују, продубљују и са покољења на покољење преносе. Велики скептици (велика имена у науци) су у позним годинама признавали „да ту мора да постоји нешто“, а неки су се и отворено враћали КОРИЈЕНИМА И ПРЕДАЊИМА (слободно рецимо: СТВАРНОСТИ/ИСТИНИ...
Dragi Miro, hvala što si razmišljao o mojim rečima...Mogu reći da ću se i ja vraćati tvojim, ma koliko to bila oblast u kojoj se ne snalazim dobro. Hvala i dragoj Todori na prostoru i što nam je podarila ovu divnu pesmu koja nas obogaćuje saznanjima i lepotom.
Dragi moji - emo_serpice i Miro! Iznenađena sam oko koje pesme se stvorila ovolika polemika, jer ne mislim da je pesma naročito vredna. Ali nisam iznenađena zbog teme o kojoj govorimo i o kojoj, vidim, mislimo različito. Nemam nameru da Jagodu ubeđujem kako Tamo nije mrak, ne mogu ti to dokazati. Ali ja u to verujem, kao i Miro. Ovom pesmom sam htela da pokažem samo taj tren prelaska iz jednog u drugi život, pa ima i magle i praznog oka i nenalaženja (ovdašnjeg) puta, ali i suze na kraju, koja se ipak s mirom pušta...
Nije reklama, želim da vam oboma kažem da su na ove teme mnogo bolje govorili Sveti Oci - Jovan Lestvičnik, Grigorije Palama i drugi - Zbornik se zove "DObrotoljublje" i izvode iz njega sam objavila juče na mom blogu "Plavi krug".
Kako više čitam tvoju poeziju sve te više upoznajem TODORA u tom tvom stvaralčkom radu.Sve bolje i bolje pjesme. One koje dušu gale i srca zapale.
ОдговориИзбришиOslikvati trenutke života, to je poezija. Ova je pjesma vrhunska, da ne kažem antologijska. Bravo.
E, Pesa, a da ne preterujemo malo, a? Ipak, hvala ti.
ОдговориИзбришиPoslednja suza
ОдговориИзбришиu dugu se pretvori.
Blagost obuze telo.
Lebdi kroz prostor
muzikom sfera ispunjen.
Uranja u svetlost...
E. moja draga anima_art, ja imam hrabrosti da pišem samo o onome do poslednje suze i poslednjeg daha, dalje ne... Ali bi bilo lepo da ste u pravu, da je posle toga tako svetlo i lepo na putu za Tamo. Hvala.
ОдговориИзбриши"I vrati se prah u zemlju,
ОдговориИзбришиkako je bio,
a duh se vrati k Bogu,
koji ga je dao."
STARI ZAVJET (Knjiga propovjednikova, Gl.10)
Драга моја пријатељице,
ОдговориИзбришине сумњај у путеводитеља и глас далеких вијекова...
а пјесма ти је тако једноставна и лака...вриједна живота за бар у десет сљедећих генерација.
ANIMA_ART, znam da je tako, od postanja, pa zauvek. Ali me to još uvek ne oslobađa straha pred Tim. Hvala.
ОдговориИзбришиDragi MIRO, ne sumnjam, samo se, ljudski, plašim. Kad nesdtane tog straha, a osetim mir, znaću da sam spremna za Put. Hvala na podršci.
Ljudski je da se puta bez povratka, puta u večnu tamu, plašimo. Ljudski je i da nas neki mračni, ovozemaljski putevi plaše. Ali nikako strah od života ne sme biti veći nego strah od smrti.Čini mi se da je u ovoj pesmi upravo taj strah nadvadao. I da se duša predala malodušnosti. Ne bih da sudim, ali ja predaju ne volim. Pesma mi se zbog svoje kratke a vrlo koncizne forme dopada, mada se ne slažem (kako rekoh predhodno)sa temom.
ОдговориИзбришиDraga, nisam izgleda nekom rečju bila jasna. Nije trebalo da ovo bude pesma o predaji pred životom nego opis poslednjeg trena, poslednjeg daha, poslednje suze pred put, ne u večnu tamu, nego u "svetla polja neka".A "magla koja je pala" je trebalo da znači onaj osećaj neprepoznavanja stvarnosti, ovozemaljske, koji se javlja umirućem pred poslednji odlazak...
ОдговориИзбришиNije ovo strah od života, jer života ovde i nema više, jedino što je to možda ostalo nejasno... Eh, taj simbolizam!
Eh, taj simbolizam!
ОдговориИзбришиTodora,meni je smrt mrak i večna tama.Nažalost, ja u njoj ne vidim svetla polja. Zapravo, ne znam da li su tu svetla polja, ali znam da kad sklopim oči bude mrak.
Razumela sam tvoju pesmu možda na svoj način, pa je i tako tumačim. Hvala što mi pomažeš da je vidim tvojim očima, jer ti si autor i znaš šta si htela da kažeš.
Otkuda mislim da ovde ima malodušnosti?Pa, kad pročitam "Zalud se oko muči/da pozna prijatelja/
i nađe put" mislim da je ovde reč o ovozemaljskom putu gde reč "zalud" nagoveštava malodušnost, razočaranost u ljude (pozna prijatelja) ili u sam život( muči da...nadje put).Na kraju, nije li i to predaja (prazno, bez sjaja) i tek smrt vidi kao rešenje(vidi tek stazu bez povratka)? Nije li reč "mirno" konačno oglasila predaju, pomirenost...
Uh, namuči se, a mislim da nisam sve rekla.
Ne zameri na ovim mojim skromnim razmišljanjima.
Драга Тодоро,
ОдговориИзбриширазличитост у мишљењима није због СИМБОЛИКЕ, него због различитог погледа на свијет у којем живимо али и на онај „други“, у који ћемо сви да одемо...
За моју пријатељицу Јагоду: добро сам размислио о твојим ријечима...
Кажеш „ја предају не волим“, из ове изјаве се не може закључити да ли у њу и не вјерујеш. Ја само могу да нагађам да ти је „највјероватније страна“, јер ко се смрти боји тај свјесно или не велича овоземаљски живот (а он и није нешто, ријечима Тодоре: „јер живота овде и нема више“). У писму својој умирућој сестри епископ Теофан Затворник каже: „Па ти нећеш умрети. Тело ће твоје умрети, а ти ћеш прећи у други свет, жива, свега свесна и препознаваћеш сав свет око себе.“
Ако се ослонемо на ПРЕДАЊА НАШИХ ОТАЦА - како оних паганских тако и ових хришћанских - можемо да закључимо, да нам је Господ подарио вјечни живот. Свети Јован Шангајски нас упозорава: „Наш земаљски живот је припрема за будући живот, а та се припрема завршава смрћу.“ Свети Амвросије Медиолански у свом учењу истиче: „Пошто душа и даље живи после смрти, остаје добро које се не губи са смрћу, већ се увећава. Душу не задржавају никакве препреке које јој смрт поставља, она је још делатнија, јер делује у својој властитој сфери без икакве везе с телом, које јој је пре на терет, него на корист.“
...много је примјера из наше вишевјековне традиције, али и традиције других народа и религија, које горе поменуто потврђују, продубљују и са покољења на покољење преносе. Велики скептици (велика имена у науци) су у позним годинама признавали „да ту мора да постоји нешто“, а неки су се и отворено враћали КОРИЈЕНИМА И ПРЕДАЊИМА (слободно рецимо: СТВАРНОСТИ/ИСТИНИ...
Лијепи поздрави од вашег Мирослава
Dragi Miro, hvala što si razmišljao o mojim rečima...Mogu reći da ću se i ja vraćati tvojim, ma koliko to bila oblast u kojoj se ne snalazim dobro.
ОдговориИзбришиHvala i dragoj Todori na prostoru i što nam je podarila ovu divnu pesmu koja nas obogaćuje saznanjima i lepotom.
Dragi moji - emo_serpice i Miro!
ОдговориИзбришиIznenađena sam oko koje pesme se stvorila ovolika polemika, jer ne mislim da je pesma naročito vredna. Ali nisam iznenađena zbog teme o kojoj govorimo i o kojoj, vidim, mislimo različito. Nemam nameru da Jagodu ubeđujem kako Tamo nije mrak, ne mogu ti to dokazati. Ali ja u to verujem, kao i Miro. Ovom pesmom sam htela da pokažem samo taj tren prelaska iz jednog u drugi život, pa ima i magle i praznog oka i nenalaženja (ovdašnjeg) puta, ali i suze na kraju, koja se ipak s mirom pušta...
Nije reklama, želim da vam oboma kažem da su na ove teme mnogo bolje govorili Sveti Oci - Jovan Lestvičnik, Grigorije Palama i drugi - Zbornik se zove "DObrotoljublje" i izvode iz njega sam objavila juče na mom blogu "Plavi krug".
Pozdrav i hvala oboma,
vaša Todora