Док чека да сване гледа уредно спаковану пиџаму, албум
са старим сликама, термос и две пластичне чаше.
„Извадићу једну“, каже. „Тамо где идем чај се не пије
у двоје.“
Загрће шал и тихо, да никога не пробуди, откључава
врата стана.Застаје. Из торбе вади и породични албум, стиска га на груди па га
оставља на полици у предсобљу.
„Ако треба да умрем, нека то буде од тог проклетог
канцера, а не од туге“, помисли.
(Тодора Шкоро)
redovno te pratim ali nekako ne ostavljam komentare.jer mi se cini da cu umanjiti lepotu reci,pokvariti njihov sklad,pokidati neki lanac...
ОдговориИзбришиНе мари, Тајанствена... Хвала на читању! :)
Избриши