RADA RAJIĆ-RISTIĆ: Ikone i ruže

RADA RAJIĆ-RISTIĆ, pesnikinja i prevodilac, živi i radi u Italiji (Vicenza) već dve decenije. Diplomirala je na beogradskom Filološkom fakultetu na grupi za srpski jezik i književnost. Ima deset objavljenih zbirki poezije (na srpskom i italijanskom jeziku). U Padovi predaje srpski jezik i književnost. Rođena je u Seni kod Požarevca. Pesme su joj nežne, setne, nostalgične, možda više za nekim prohujalim vrednostima, nego za minulim vremenima i zavičajnim daljinama koje je, ipak, kao i sve one koji su ih napustili - bole. U njenim stihovima uočljiva je čistota jezika, kao da se trudi da ga tamo u daljini, kao jednu od najvećih vrednosti nacije i podneblja odakle potiče - sačuva,onako kako se čuva najveće blago.


IKONE I RUŽE

Volim sve prošle dane mog života
Ima i onih
u kojima me sećanja primoravaju
da ponovo hodam tim tužnim trenucima
u kojima vidim kako se udaljava
prag moga doma
i moje roditelje na vratima
kako se guše u suzama.
Nisam imala hrabrosti
ni snage
ili postoji možda neko drugo ime
za radnju koju nisam izvršila,
da bih se vratila natrag.
Možda sam jednostavno bila kukavica
bez hrabrosti da se vrati
i ostane kraj njih,
ili me je moje neiskusno doba
odvuklo.
Prokleto su sami
i ne više mladi
kao kada ih ostavih,
pogleda upućenog
ka onim istim vratima
u nadi da će se otvoriti
i da ću ući ja,
ruku stidljivih prstiju one devojke
koja je umela da teši njihov bol pogledima,
bez upotrebe beskorisnih reči.
Na stolu nevino ćute
ruže našeg vrta
i na belim kao duša zidovima
ikone na kojima Sveti Djordje
ubija aždaju,
blagosiljaju tišinu trenutka.
Vidim još uvek moju prošlost
tek naslikanu ikonama i ružama.

Rada Rajić-Ristić
Vicenza Italia