Kad se raziđu magle
što si ih u mom oku skupio
neće ostati ništa osim stida.
A tog svevida se bojim i strepim
da ću lepim zvati neke jadne neizglede
pa drhtim da li to moje magle blede
i da li ću jednom kad sve mine
morati da oči sklopim
da gole me istine ne zaslepe.
Todora Škoro
Kada se magla raziđe mi progledamo, sa onim gorkim osećanjem u ustima, teskobom u duši, bolom u stomaku i užasom koji se razbija o zidove lobanje - a šta mi je sve ovo trebalo?!Ponekad se pitam da li je bolja izmaglica ili vedar dan?!
ОдговориИзбришиIzgleda, Todora (barem meni!)da te magle i ne treba da se dižu! Taj "svevid" mi ne deluje obećavajuće. Ako sam dobro razumela, i pesma o tome zbori. Dakle, slažemo se, ako je tako. Svidja mi se pesma, draga prijateljice!
ОдговориИзбришиDrage moje, ovoga puta je emo_serpica "pogodila" moju težnju - da se "magle" nikad ne raziđu! Ali, želje su jedno, a život drugo, pa se onda desi ovo što ti, Alex, tako slikovito opisuješ da već i u samo ovoj jednoj tvojoj rečenici deluje strašno, a tek ako se zaista dogodi... I na magle, i na slepilo, i na ludilo je bolje pristati nego na "grozno videlo". Hvala vam na čitanju!
ОдговориИзбришиу сваком случају је боље залутати по магли
ОдговориИзбришинего у сунцем озареном дану...
Одлина пјесма , нема шта !
ОдговориИзбришиDa, Miro, mada ja lično jako volim maglu, onu pravu, što gušću.Podiže mi adrenalin, nikad se ne zna šta iz nje može da izroni...
ОдговориИзбришиPesa, hvala na pohvali. Pozdrav!
и ја маглу, али и таму обожавам
ОдговориИзбришиE, a ja se tame već bojim i ne volim je! Pozdrav!
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши