понедељак, 18. јануар 2010.

UHODA




Neopipljiva
a živa,
kao uhoda
u stopu me
prati,
uznosi i boli,
budi i usniva,
nevidljiva
kao sen,
ta ljubav,
kao večnost
ili tren.

Todora Škoro
Објавио у
Ознаке:

9 коментара:

  1. emo_serpica18. јануар 2010. 23:21

    Da, da... svejedno da li je večnost ili tren kad ti je ona pratilac.

    ОдговориИзбриши
  2. ТОДОРА ШКОРО18. јануар 2010. 23:28

    Da, draga, samo neka je ona tu, pa makar i tiha, pa makar i nevidljiva...

    ОдговориИзбриши
  3. Lara Rostov19. јануар 2010. 08:50

    Ljubav je uvek dobar pratilac

    ОдговориИзбриши
  4. ТОДОРА ШКОРО19. јануар 2010. 10:12

    Tek kad je ona tu znam da sam živa.

    ОдговориИзбриши
  5. Savko Pećić Pesa20. јануар 2010. 00:12

    Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  6. Savko Pećić Pesa20. јануар 2010. 00:17

    E, ovo je dobro, čak odlično, kratko sa dobrim snažnim izrazima i odgovarajućim ritmom.

    ОдговориИзбриши
  7. ТОДОРА ШКОРО20. јануар 2010. 10:10

    Hvala, Pesa. I ne nosi mračno raspoloženje kao mnoge moje pesme, pa znam da je po tvom ukusu. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  8. Svetlana20. јануар 2010. 15:56

    Sviđa mi se :)

    ОдговориИзбриши
  9. Rada Rajić-Ristić20. јануар 2010. 21:51

    Hvala, draga Spisateljice...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)