I vila i zvezdana boginja
sam bila
dok tvoja ruka topla meka
daleka sazvežđa mi brala,
a ja ih rasipala
nesmotrena.
I željna i raskalašma
neku drugu zvezdu sam snila,
za njom tragala, nju krala,
a nisam, ne nisam znala
da ona nije meni padala,
pa ostah začuđena
kad mi na dlan stade
ugašena.
Todora Škoro
Po nekom (ne)pisanom pravilu postanemo svesni onoga što smo imali tek kada ga izgubimo...
ОдговориИзбришиТОДОРА ! Uвијек изнова постављамо сами себи питање. Можемо ли предвидјети и планирати своју будућност, а заборавити прошлост ? Ово прво, тешко ко може, а друго, и кад сматрамо да смо заборавили прошлост,често нас на то потсјете неки догађаји којих се радо, или не радо сјећамо.
ОдговориИзбришиDa, Alex. A po istom pravilu postajemo svesni da i ono za čim dugo, predugo čeznemo, onda kad ga dobijemo - i nije ono što smo hteli...
ОдговориИзбришиPesa, ne samo da nemamo uticaja na prošlost i budućnost nego se i sa sadašnjošću ponekad teško borimo - izmiče nam, ćesto ne zavisi od nas. Pozdrav!
Ponekad nam se tako desi: da se ponašamo raskalašno, da ne cenimo darove ljubavi kojima nas obasipaju voljene osobe, da njihove vrednosti spoznamo tek kada bude kasno. Ili, da od dugog iščekivanja i želja za darovima, prestane ta čar i lepota njihova ugasne, pa se pitamo da li je to baš ono o čemu smo maštali. Lepa pesma, govori o našim večnim preispitivanjima, o greškama i promašajima :)
ОдговориИзбришиHvala emo_serpice, upravo sam oba ta osećanja imala dok sam pisala ovu pesmu...
ОдговориИзбришиJoš jedna lepa pesma sa temom koja je uvek i kod svih ljudi prisutna.
ОдговориИзбришиPosebno mi se dopada komentar "emo_serpica".
Zahvaljujem, i na komplimentu za pesmu, i u ime emo-serpice za zaista divan komentar.
ОдговориИзбриши