среда, 20. јануар 2010.

MRVA



Svetom je
sneno lutao,
gubio i sticao
mnoga blaga,
za smislom
daljinama tragao,
i za sobom,
zabludelim.
Na kraju puta,
pod krovovima
zavičajnim, belim,
poznade
da tek zrno nade
i mrva ljubavi je,
a da je sve drugo
iluzija.

Todora Škoro

9 коментара:

  1. Odlično , kako samo slikovito zvuči na vrapčića malog i sirotog, ali i čovjeka, koji se u istoj neprilici nađe, da bi našao koru hljeba.

    ОдговориИзбриши
  2. Šta je čovek, šta je život?! Večito pitanje sa kojim se srećemo kad god se nađemo pred ponorom ili usponom....

    ОдговориИзбриши
  3. Dragi Pesa, tek posle tvog komentara shvatam da se pesma može odnositi na svakog živog stvora, a ne samo na ćoveka.Vrapčić za mrvom hleba, a čovek za mrvom sreće tragaju ceo vek...

    Alex, nemam odgovor na ovo pitanje, ili ih imam milion, ali nijedan nije pravi... Hvala ti.

    ОдговориИзбриши
  4. Pa, valjda si i naša, a ne samo Pesina Mrvica?! Pozdrav i tebi!

    ОдговориИзбриши
  5. Životna filozofija u par reči :)
    Svaka čast! Kratko, jasno i istinito.

    Pozz

    ОдговориИзбриши
  6. Kao u pesmama i inače, draga mlada prijateljice. Pozdrav i tebi.

    ОдговориИзбриши
  7. Divna pesma.
    Za mrvu sreće davalo se bogatstvo, davao se život. Tražili su je po bespućima života.
    Ali, ona je tu, na našem dlanu. Samo treba otvoriti zgrčenu šaku...i pružiti ruku.

    Pozdrav, draga Todora.

    ОдговориИзбриши
  8. ...A iz stisnutog dlana ništa ne može da ispadne, ali ni na njega da padne". Pa ni sreća. Tek kad je dajemo, možemo i da joj se nadamo. Anima-art, hvala na divnom komentaru.

    ОдговориИзбриши