петак, 08. јануар 2010.

BOGOHULNA



U laž potonuo
kako sam
Bogu nalik,
ohol
i lažno velik
trajem.
A bedan
u umiruće oko
tek stajem,
i trajem
dok se ne sklopi
zanavek.

Todora Škoro

14 коментара:

  1. Mnogo je onih koji Boga slove u jednoj ruci držeći mač a u drugoj krst i pri tome misle da su neuništivi.Čovek je "glasao" da se Isus razapne, a sada ga slave kao Boga - meni je to prilično licemerno, ali kao što On reče - oprosti im Bože ne znaju šta rade....

    ОдговориИзбриши
  2. I kao malu, gledajući sva ljudska zla, zbunjivala me rečenica "...I stvori Bog čoveka po svome obličju...! Priznajem, ni sada mi nije sasvim jasna. Pozdravljam te, Alex!

    ОдговориИзбриши
  3. Ne znam kako izgleda Bog, ali znam kakav je čovek. Ako je čovek po Božjem obličju stvoren, (neka mi oprosti!) ali...Ne bih da budem naslov tvoje pesme (sjajna je!)i da me ne shvate bukvalno, ali tu ima mesta nejasnoćama o kojima pričaš.

    ОдговориИзбриши
  4. Da, dilema da li je u ljudskoj prirodi dobro ili zlo još nije rešena. A misliti o sebi kao o Božijem delu, a nesavršen biti, bogohulno je. Podjednako kao i misliti o sebi da si malen, ništavan...Kako bilo, ćovek je izgleda uvek grešan.

    ОдговориИзбриши
  5. Ваше кратке изјаве су стварно богохулне. Зашто сумњате у ИСКРЕНОСТ НАМЈЕРЕ и ТЕМЕЉЕ? Не видим шта има Ту нејасно... Створити нешто по свом наличју није гаранција да ће тако и остати... Створено се отргло и извитоперило...

    ОдговориИзбриши
  6. Ne sumnjam, samo ne nalazim, ni u sebi, ni u drugima DOVOLJNO te bogolikosti. Zato i naslov !Bogohulna". A kad i ima momenata kad to božansko osetim ( a ima ih) to opet u meni budi misao o bogohulnosti, jer ZNAM da čovek ne može da dostigne božansku čistotu, može samo da joj teži i da na Boga samo pokušava da liči. Samo ta namera, i težnja da se na Boga liči nije bogohulna, sve ostalo - misao da smo mu bliski, kao i misao da smo ga nedostojni - bogohulne su. To pesma, mislim, pokazuje.A naslov ( u ženskom rodu) odnosio se na pesmu, ali ako VI mislite da sam to i ja, dopuštam. Ja znam da sam grešna, zato ne sudim, a VI? Ili - Ti, ako smo još uvek prijatelji!

    ОдговориИзбриши
  7. Над главом трепте сазвежђа као у причи о златном руну. Гледајући шарене ћилиме поља и бескрајно озвездано небо, питао сам се, а и данас се питам у чуду: Како творца у свој својој генијалној снази и умећу није мрзело и шта му је требало да поред ове савршене лепоте ствара и мене

    ОдговориИзбриши
  8. Tu savršenu nebesku lepotu vidi vaše oko. I, šta je tu savršeno: nebo ili oko? Ako je ovo drugo, prestanite da se pitate čemu Vas je stvorio i verujte da se ne razlikujete mnogo od tog savršenstva na nebu, samo još možda niste stali pred ono oko u kome će se ogledati sva Vaša lepota. Pozdravljam Vas.

    ОдговориИзбриши
  9. Ноћима када на земљи све почива пригушено тамом скупи се мисао у мозгу па као какав натегнут смотуљак тежи да се попут опруге баци у далеке светове. Над главом трепте сазвежђа као у причи о златном руну. Гледајући шарене ћилиме поља и бескрајно озвездано небо, питао сам се у чуду: Како творца у свој својој генијалној снази и умећу није мрзело и шта му је требало да поред ове савршене лепоте ствара и мене.
    Драга Тодора, поздравља те Јован Н. Бундало
    П.С. Грешком сам посла сличан коментар те молим (како знаш да сам глуп) да га избришеш.

    ОдговориИзбриши
  10. ОТВОРИ БОЖЕ

    Отвори Боже, срце у коме доброта малаксава
    па нека празно кроз свемир бије.
    Отвори Боже, снове у којима лепота спава,
    као да никада спавала није.
    Отвори ветрове што цвећу љубав нуде,
    па нека пчеле по њима блуде.
    Дај Боже, живот човеку и поленовом праху,
    дај нека се мржња поломи на двоје,
    дај да кажем али у једном даху,
    да се јагањци вукова не боје.
    Отвори Боже, маслачак ту пахуљу белу,
    отвори око човека, мога брата.
    Oтвори смокву пуну семена али зрелу,
    отвори људску душу Боже.
    Широм је отвори, као црквена врата.
    Дај да суцокрет сунце нађе,
    да почне обратно да се живи.
    Старо да постане млађе, грожђе слађе,
    нека облаци оду сиви.
    О, Господе, јаки у својој надмоћи,
    дај смисао и мојој самоћи.
    Дај да израсту крила мом уздању,
    и моје срце хтело би рећи
    да се нада спокоју и срећи.
    Стојим пред тобом с грудима голим
    ил` твоје ил` моје срце отвори
    у немоћном трену туга ме мори.
    Зато те Боже, свевишњи молим,
    покажи пут пут птици, пролећу и зори.
    Нека ме окује лед и свемирска плавина,
    ако је таква срећа или таква судбина
    ал` недај да моја душа буде празна.
    У њој битку бију лаж и истина,
    и два верна друга, злочин и казна.
    Молим те Боже, срце ми отвори,
    али тек када чемер у њему сагори.

    Јован Н. Бундало

    ОдговориИзбриши
  11. Jovane, hvala! Posle ove tvoje pesme valjda će se i moje srce otvoriti, a ja, na radost mojih čitalaca, postati manje bogohulna!

    ОдговориИзбриши
  12. ...зашто пар критичних тонова стављају пријатељство на пробу - кад рекох „ваши“, драга Тодоро, ја мислих на твоје и Јагодине коментаре. Пјесму не критиковах, а и зашто бих...пјесама има различитих, па и богохулних, а у пјесми написано не повезујем са личношћу аутора (аутори пишу из различитих перспектива...ако ја објавим текст из перспективе убице, не значи да сам ја убица или да имам ту склоност...).

    Поздрав

    ОдговориИзбриши
  13. Razjašnjeno! A tumačenja Boga i božanskog su neizbrojna, često nepomirljiva, a traju otkad i ideja o Bogu, te tako ovu našu polemiku možemo samo da načnemo, a nikako da je dovršimo. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши