субота, 09. јануар 2010.

TODORI




ТОДОРИ

На јавору џеверу у сутон
гукала је грлица песму знану,
дозивала је изгубљену мисао,
што оста у оном дану.
Неко ми долази из таме,
гледам обрисе складна лика.
Ко би то могао бити?
Кад твоја прелепа слика
пред мене стаде к`о у јави.
А грличин глас је звао
не знам ни зашто ни кога,
а дозвао је тебе чедну,
и загрљај давни,
у сред златнога класја
и зато ми на трен у оку
ко бисер мокар суза засја.
Злаћано сунце за брда пада
одлази у туђи, далеки свет.
Чаробна си и нестварна као нада.

Јован Н. Бундало

ЗАХВАЉУЈЕМ МОМ ПРИЈАТЕЉУ ЈОВАНУ НА ДИВНОЈ ПЕСМИ!
Тодора Шкоро

3 коментара: