петак, 15. јануар 2010.

MAGLE




Kad se raziđu magle
što si ih u mom oku skupio
neće ostati ništa osim stida.
A tog svevida se bojim i strepim
da ću lepim zvati neke jadne neizglede
pa drhtim da li to moje magle blede
i da li ću jednom kad sve mine
morati da oči sklopim
da gole me istine ne zaslepe.

Todora Škoro

9 коментара:

  1. Kada se magla raziđe mi progledamo, sa onim gorkim osećanjem u ustima, teskobom u duši, bolom u stomaku i užasom koji se razbija o zidove lobanje - a šta mi je sve ovo trebalo?!Ponekad se pitam da li je bolja izmaglica ili vedar dan?!

    ОдговориИзбриши
  2. Izgleda, Todora (barem meni!)da te magle i ne treba da se dižu! Taj "svevid" mi ne deluje obećavajuće. Ako sam dobro razumela, i pesma o tome zbori. Dakle, slažemo se, ako je tako. Svidja mi se pesma, draga prijateljice!

    ОдговориИзбриши
  3. Drage moje, ovoga puta je emo_serpica "pogodila" moju težnju - da se "magle" nikad ne raziđu! Ali, želje su jedno, a život drugo, pa se onda desi ovo što ti, Alex, tako slikovito opisuješ da već i u samo ovoj jednoj tvojoj rečenici deluje strašno, a tek ako se zaista dogodi... I na magle, i na slepilo, i na ludilo je bolje pristati nego na "grozno videlo". Hvala vam na čitanju!

    ОдговориИзбриши
  4. у сваком случају је боље залутати по магли
    него у сунцем озареном дану...

    ОдговориИзбриши
  5. Da, Miro, mada ja lično jako volim maglu, onu pravu, što gušću.Podiže mi adrenalin, nikad se ne zna šta iz nje može da izroni...

    Pesa, hvala na pohvali. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  6. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши