понедељак, 15. фебруар 2010.

Po meri



Jedan dlan
sanjam,
topao, pouzdan,
dovoljno velik
da se u njega
sklupčam
kad me rane,
snažan toliko
da me ponese
daleko od zla,
a nežan
da me osmehne
uvek.
Tražim dlan
samo za mene
sazdan
i dok ga ne nađem
stiskaću pesnice,
jednu kao ratnik
grugu kao gubitnik

Todora Škoro

2 коментара:

  1. Jednostavno božanstveno!Takav dlan kad se primi u ruku nikada ne treba ispustiti.....

    ОдговориИзбриши
  2. Pa eto, napisah i ja (a davno nisam) jednu baš čežnjivu, žensku pesmu. Pozdravljam te.

    ОдговориИзбриши