Samo sam siva sena
sna nekoga,
salutiram na jednoj nozi
nepojamnoj nekoj moći,
suzim i túžim
bez glasa,
na oku mi koprena
pa ne vidim da sam hroma,
da druga noga korača sama
negde na izmaku noći
ka videlu dana,
na osloncu bezbednom,
ali bez divnih sảnjā.
Todora Škoro
Divna pesma!
ОдговориИзбришиSmoći snage u sebi i ići napred i onda kada "ničeg" u sebi nema....
Želim da za sledeći Dan zaljubljenih na ovom blogu osvane Oda ljubavi,jer Ti je zaslužuješ!
Hvala, Alex! Oda ljubavi može već sutra da osvane na blogu, ali Ljubav Stvarna - malo teže.
ОдговориИзбриши:-)
ОдговориИзбриши