Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
петак, 5. фебруар 2010.
VEČNO
I vinovnik sam zla i mecena dobra, i suza razlog i osmeha zalog, i bola rob i ljubavi sam bog, na večnom bojištu duše mi rastrzane, ni nadmoćni, ni poraženi do smiraja rob sudbine
није правило али би било добро када би смо успјели избјећи наслове који су већ садржани у тексту, поготово у кратким формама...но пјесма је неовисно од тога „јака“
Veoma dobro rečeno, do smiraja duše. Svi smo mi nečiji robovi u nečemu.
ОдговориИзбриши......''do smiraja rob sudbine.'' Veoma snažna poruka.
Pozdrav Pesa !
Izvini molim te, ako hoćeš da me poslušaš. Neka naslov bude samo ''Večno''. Pregrubo je dodati ono bojište,a i ne treba.
ОдговориИзбришиTo moja sugestija.
није правило али би било добро када би смо успјели избјећи наслове који су већ садржани у тексту, поготово у кратким формама...но пјесма је неовисно од тога „јака“
ОдговориИзбришиDa, Pesa, robujemo za života koječemu, ali smo, ustvari, samo robovi sudbine. Za naslov si u pravu.
ОдговориИзбришиMiro, hvala na "jakoj" oceni. I poseti.
И кад се ја не оглашавам ја сам ту свакодневно...а искрено говорећи, није ни лијепо у свакој „чорби бити мирођија“ (како у хвали тако и у критици)
ОдговориИзбришиSa "malo" reči opisan je život celi....
ОдговориИзбришиMiro, dragi prijatelju, sad bar znam da je tvoje oštro oko uvek tu, da se ne opuštam previše...
ОдговориИзбришиAlex, bez obzira šta Miro kaže, ja volim da si ti tu.