субота, 06. фебруар 2010.

CARLA GALVAN - SRBIJA U SRCU I U PERU




Ljubav ne poznaje granice. Ni umetnost ih ne poznaje. Čak ni pesništvo, iako je onim jezičkim granicama omeđeno i njima ume da bude „zarobljeno“. Carla Galvan, rođena 1952. godine u Vićenzi, uspela je da te lance raskine, da porekne sve barijere, i one etničke, i kulturološke, i socijalne. Oslobođena, ona, na našu radost, danas peva o Srbiji, nosi je u svom srcu, kao što i naziv jedne njene zbirke govori („Srbija u srcu“), nosi je i u peru. Piše o Srbiji srcem koje ju je zavolelo, razumelo, usvojilo...
Carla Galvan diplomirala je nemački jezik, ali ju je život povukao prema srpskom – jeziku, kulturi, tradiciji. Danas piše na srpskom podjednako dobro kao i na italijanskom. Ima više objavljenih zbirki pesama, a za onu iz 2004. pisanu u koatorstvu sa Radom Rajić-Ristić „Most među dušama“ – dobila je i nagradu „Petar Kočić“.Godine 2006. objavljuje zbirku „Moja Srbija“ u čijoj recenziji Rade Rajić-Ristić, naslovljenoj kao „Svetlosni krug Carle Galvan“ piše:
„Pesnikinja Carla je uronila u univerzalni svet gde se život ljudi i životinja prožima, a njihovo savezništvo obogaćuju zvezde i zvezdana prostranstva. Pesnikinjin boravak u Srbiji je duboko obeležio njeno pesničko stvaralaštvo. Njena inspiracija nema granica. Carline pesme su više od himne prema našoj zemlji i našem narodu, njena empatija premašila je sve prepreke, od jezika, do načina života našeg naroda...“


CRVENA SVILA I KRST

Bila sam u Peći
ispod drevnih zidina
manastira i
katedrale
iz čijeg kamenja kaplje
milosrđe pravoslavaca.

Stari patrijarh
deli hleb mira
i blagoslov
sa travom kraljeva,
vodom, crvenom svilom
i krstom,
sa molitvom
Ocu
Sinu
i Svetom Duhu,
pričest iz Izraela,
donesena iz Rima,
od svete braće
Ćirila i Metodija.
Zašto ko ne zna
kaže –
da nije više Srbija?

Carla Galvan


Ovako Carla Galvan peva o Srbiji. Na radost svih nas, a pogotovo na radost onih desetak hiljada Srba, nastanjenih u Vićenzi, gradiću sa oko 120 hiljada stanovnika, toj najvećoj „srpskoj koloniji“ u Italiji. Hvala, Carla!

Objavila Todora Škoro

Нема коментара:

Постави коментар