Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
недеља, 28. фебруар 2010.
Bol
Kliktao bih kao soko, ali mi glas zamire, pa ćutim, Ali me izdalo oko pa visine tek slutim, Ali mi krilo ranjeno pa ne mogu da uzletim. A kliktao bih i leteo visoko, visoko
Pesništvo je dar, makar da mnogi pokušavaju da ga unize do zanata, tu se slažemo. Da li ja taj dar imam, nikad pouzdano neću znati.Osim po osećajima koje moji stihovi rađaju... Ako si osetila bar deo bola nekada moćne ptice koja više ne može da poleti,onda i ova pesma vredi. Hvala ti.
Predivna pesma;nostalgicno oko sokolovo;svaka ti cast za stihove,ti si rodjen pesnik, pesnik se ne postaje-pesnik se radja...
ОдговориИзбришиPesništvo je dar, makar da mnogi pokušavaju da ga unize do zanata, tu se slažemo. Da li ja taj dar imam, nikad pouzdano neću znati.Osim po osećajima koje moji stihovi rađaju... Ako si osetila bar deo bola nekada moćne ptice koja više ne može da poleti,onda i ova pesma vredi. Hvala ti.
ОдговориИзбришиToliko jake emocije, da se bojim da bi bilo kakav komentar narušio lepotu i jačinu poruke koju ona nosi....
ОдговориИзбришиHvala, Alex! Toliko jake, kao bol nemoćne ptice...
ОдговориИзбриши