субота, 9. март 2013.

ТРИ КРАТКЕ ПРИЧЕ


КАЗНА

Затварали су је у подрум увек кад би се упишкила.
Тамо је вриштала, лупала у дрвена врата ручицама и остајала све док он не би допустио мајци да је изведе.
Те ноћи је пробудио тресак. Устала је и кроз одшкринута врата видела мајку како крејем блузе брише крв са кухињског тучка. Крв њеног очуха који је лежао на кревету.. Осетивши како јој  клизи топли млаз између ногу, кренула је лагано према подруму.


МУК

Захркала је као и сваке ноћи снажно, да јој се дебело, млохаво тело скоро тресло на кревету тик уз њега. Слушао је тај звук, знајући тачно кад ће да пређе у кркљање, а кад у необично пућкање уснама или шиштање кроз нос. И четрдесет девет година тако.
Нагнуо се преко ње да угаси ноћну лампу и, видевши испијену шољу чаја са тек незнатно беличастог истопљеног праха на њеном дну, одахнуо, заваливши се на јастук. Није дуго чекао. После ропца од неколико секунди и после скоро пола века њиховом собом завладао је мук.
Зачуше се тек зрикавци однекуд испод отвореног прозора.
“Боже”, помисли скоро насмешен “Откад их нисам чуо!”. 



 
ПЕНЕЛОПА


Била је то тиха, усамљена старица из суседне улице.
-Зна ли неко зашто се убила?
-Због парфема, француског. Престао да се производи. Продавачица каже да га је два пута годишње куповала, још од оног рата.
-Свашта.
Лагано обиђох те две даме на уском тротоару, згодне, лепе и миришљаве, у раним  тридесетим годинама и помислих како сам и ја некада давно, на железничком перону мрсио једну дивну дугу косу и говорио како ми мирише на покислу кедрову шуму, мрсио је и шапутао да ћу се вратити, мирисао је, мрсио и отишао.
Нисам се никада вратио.


Тодора Шкоро
_________________

2 коментара:

  1. Анониман10. март 2013. 08:01

    Сјајне минијатуре! Нарочито "Мук"

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Berislave! Znaš i sam da najstrašnije životne istine najjače odjeknu upravo u minijaturama, da im je tu "komotnije" nego u noveli ili romanu, gde bi se rasplinule. "Muk" je, priznajem, napisan pod direknim uticajem (još kraće) minijature Ričarda Brotingema "Skarleti"

      "Teško je živeti u San Hozeu sa čovekom koji uči da svira violinu". To je rekla policajcima dok im je predavala revolver."

      I to je cela priča. I ceo jedan život iza nje.

      Tebi hvala na čitanju i veliki pozdrav!

      Избриши