понедељак, 08. април 2013.

ПРЕЉУБА


ПРЕЉУБА


Скоро је свитало док се Јанко, пењући се лифтом, питао да ли Ена спава довољно чврсто да га неће чути кад уђе и легне крај ње. Рукавима је брисао руж са лица, знао је да га има.
„Али вредело је. Та мала је бомба!“, помисли, са смешком, на ову ноћ.
Ена се туширала, хитрим покретима и обиљем сапунице скидајући са себе мирис који јој одједном није више пријао. Малу црну хаљину, заједно са ципелама и огрлицом убацила је у корпу за прљав веш.
„Надам се да га нећу пробудити“, мислила је док се умотавала у велики убрус. У  спаваћу собу још није улазила, с врата је отишла право у купатило.
Откључавши стан, Јанко брзо замаче кроз предсобље, у  два потеза  из панталона и кошуље ускочи у пиџаму. Видео је да она није у кревету тек кад је зачуо шуштање воде. Разбарушивши косу, крете према дневној соби. Сретоше се.
„Не можеш ни ти да спаваш?“, упита је зевајући.
„Нешто ме расанило па сам решила да се истуширам. Надам се да те нисам ја пробудила,?“, одговори му.
„Ниси, драга.“
„Да нам скувам кафу, онда?“, рече она протежући се и пође према кухињи.
Он брзо изу чарапе које је био заборавио да скине. Подигавши поклопац корпе угледа Енине елегантне црне ципеле и хаљину.
„Неверница“, помисли, „Знао сам.“

Тодора Шкоро
_______________

1 коментар: