субота, 5. децембар 2009.

BEG




Strah
mi jede dah,
tera u beg,
a krati korak.
Sa zebnjom
za vratom
padam
i ustajem,
ničem se
ne nadam,
ne umem
da trajem.
Bez daha,
koraka
sve kraćeg,
suočavam se,
uplašen,
sa krajem.

Todora Škoro

8 коментара:

  1. дивно! само "ничем се" није у духу нашег језика: довољно је само ничем...

    ОдговориИзбриши
  2. Vec sam se izjasnjavala na slicnu temu...Zato sada ne komentarisem, osim: sa verom u sebi i u sebe, nada postoji.

    ОдговориИзбриши
  3. Alex, ja znam da si ti jako protiv ovako čemernih pesničkih tema, ali i to ponekad nagrne iz mene. Inače, nisam takva, videćeš, ja se ustvari jako veselim životu, ali me nekad uhvati i neopisiv strah od njega...

    Miro, hvala ti, ali se ovog puta ne slažem s tobom, ovde mora da ide povratna zamenica "se" - ničem se, mada kao kraći, ali takođe pravilni oblik od oblika "ničemu se" ( ne nadam) ne zvuči baš najlepše, tu si u pravu. Kad bi bilo u obliku, na primer "... Dobru se ne nadam..." bilo bi manje neobično.

    Emo_serpice, kao i Alex, znam da se i tebi diže kosa na glavi od ovakvih mojih tema, ali eto...

    ОдговориИзбриши
  4. ја сам направио једну кардиналну грешку, пјесму сам читао „на мој начин“ и био сам убијеђен да је употријебљен глагол „ницати“ (расти, клијати, уздизати се)... SORRY!

    ОдговориИзбриши
  5. Dovoljno dobrih komentara za ovu divnu,ali tešku pjesmu, da bi ja nešta posebno rekao, samo pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  6. Dragi Miro, imam osećaj da ovom "pogrešnom" čitanju dosta kumuje i kurziv koji sam ovde izabrala. Ali, sad više u opcijama nemam mogućnost da išta na blogu menjam u smislu uređivanja izgleda - fonta i sl. Izvini!

    Pesa, hvala ti što čitaš i oglašavaš se i kod ovakvih mračnih i teških pesama kakve, znam, ne voliš od mene.

    ОдговориИзбриши