уторак, 08. децембар 2009.

OBRIS




I posle najlepše
pesme
tek obris ostaješ.
Nemoćne nižem reči
da te po mojoj meri
stvore.
Lažem da te imam.
a znam
da tajnovit,
tuđ i dalek
prkosom
drukčiji traješ,
dok te ja
od sna tkam.

Todora Škoro

8 коментара:

  1. Previše brzo postavljaš pjesme. Ostavi malo da ih još neko vidi. Ljudi gledaju i čitaju bez komentara.
    Inače sve bolja i bolja poezija, ne znam šta bi više rekao na ovu pjesmu, nego Pozdrav Savko.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa neka ih natenane čitaju iz knjige! A tebi ću, priznaj, nedostajati s mojim pesmama kad počnem da ih objavljujem tek na nedelju dana, recimo...A možda to i nije loše, da vas pustim da se uželite...Hvala ti, svakako

    ОдговориИзбриши
  3. Dovoljno je da stoji 3-4 dana, pa i sedam. Ja sam ubrzao sad, htio bi da namirim barem 190 postova do Nove godine, inače ja tu otprilike tako držim.
    I ne samo to, tad mi daješ vremena da jednom pogledam, ostavim, pa opet, i onda dajem komentar.
    Bilo bi loše da ne postavljaš, onda bi mi nedostajala.

    ОдговориИзбриши
  4. Todora, toliko si ti ovde izatkala snova, čežnji i ljubavi, da ni za sto godina (samoće) neće nedostajati. Ova još jedna u nizu tvoja "tkanica-lepotica" da se naslutiti ne samo obrisom, no i punoćom tkanja. Lepa je, draga moja prijateljice (i ne menjaj ritam, neka te ponese...)

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala, draga, za "lepoticu-tkanicu". A o ritmu ću još razmisliti.

    ОдговориИзбриши
  6. Jeste, ali hajde da te "devojačke" snove nazovemo snovima ženskog srca... Nešto mi je bolan, bolno dalek termin "devojački"

    ОдговориИзбриши