Neupaljene,
na stolu čekaju sveće
i dve čaše prazne
jer vino iz boce neće.
Ona stoput rukom kreće
da sipa ga,
pa odustaje.
Bliži se ponoć,
uz prozor staje,
biserima ukrašena
oko vrata
i sa dva u očima.
Sama.
U nebo gleda
dok padaju
nestašne pahulje,
kao pisma.
Bisere trga,
oni se razleću,
i ona dva iz oka ispadaju.
Okreće se, a sto blista,
obasjan plamenom,
i dve čaše se grle
napunjene vinom.
Osmehne se, zna,
to je magija,
njegov način
da i ove noći
bude sa njom.
Todora Škoro
Kako je ovo magična i tužna pesma istovremeno, draga Todora. Pesma o usamljenosti i ljubavi koja je večna. Rastužila si me.
ОдговориИзбришиDraga, hvala ti, ali mislim da je vreme da nešto objasnim: volela bih da ova i slične pesme jesu samo magične i ljubavne, a ne i tužne, jer, tuga je prevaziđena, ostalo je sećanje i ljubav, a sećanju više ne dam da bude bolno, nego samo lepo... Ipak, ako moje pesme rastužuju još uvek, negde grešim. Ili, možda, lažem da više nisam tužna. A volela bih da nisam. Hvala ti.
ОдговориИзбришиNajteža je samoća u praznične dane.Tada tako zabole hladni prsti decembra i zafale neke tople ruke i srce ljubavi...
ОдговориИзбришиNadajmo se da će u najluđoj noći biti malo usamljenih duša i da će svaki biser naći svoju školjku....
Ovo si tako lepo rekla... Volela bih i ja da niko ne bude tužan ni usamljen.
ОдговориИзбришиОДЛИЧНА ТИ ЈЕ ОВА МАГИЈА ПРАЗНИЧНЕ НОЋИ.НЕОДОЉИВА!
ОдговориИзбришиHVALA, PESA, MNOGO!
ОдговориИзбришиdivna je pjesma i ja sam je doživjela baš kako si ti htjela - uspomene ne bole, samo su lijepe!
ОдговориИзбришиHvala, Lucky, na divnom komentaru.
ОдговориИзбришиJednom recju, magicno i divno!
ОдговориИзбришиHvala, Spisateljice. Znači mi svakako i reč mladih!
ОдговориИзбриши