уторак, 15. децембар 2009.

MAGIJA PRAZNIČNE NOĆI



Neupaljene,
na stolu čekaju sveće
i dve čaše prazne
jer vino iz boce neće.
Ona stoput rukom kreće
da sipa ga,
pa odustaje.
Bliži se ponoć,
uz prozor staje,
biserima ukrašena
oko vrata
i sa dva u očima.
Sama.
U nebo gleda
dok padaju
nestašne pahulje,
kao pisma.
Bisere trga,
oni se razleću,
i ona dva iz oka ispadaju.
Okreće se, a sto blista,
obasjan plamenom,
i dve čaše se grle
napunjene vinom.
Osmehne se, zna,
to je magija,
njegov način
da i ove noći
bude sa njom.

Todora Škoro

10 коментара:

  1. Kako je ovo magična i tužna pesma istovremeno, draga Todora. Pesma o usamljenosti i ljubavi koja je večna. Rastužila si me.

    ОдговориИзбриши
  2. Draga, hvala ti, ali mislim da je vreme da nešto objasnim: volela bih da ova i slične pesme jesu samo magične i ljubavne, a ne i tužne, jer, tuga je prevaziđena, ostalo je sećanje i ljubav, a sećanju više ne dam da bude bolno, nego samo lepo... Ipak, ako moje pesme rastužuju još uvek, negde grešim. Ili, možda, lažem da više nisam tužna. A volela bih da nisam. Hvala ti.

    ОдговориИзбриши
  3. Najteža je samoća u praznične dane.Tada tako zabole hladni prsti decembra i zafale neke tople ruke i srce ljubavi...
    Nadajmo se da će u najluđoj noći biti malo usamljenih duša i da će svaki biser naći svoju školjku....

    ОдговориИзбриши
  4. Ovo si tako lepo rekla... Volela bih i ja da niko ne bude tužan ni usamljen.

    ОдговориИзбриши
  5. ОДЛИЧНА ТИ ЈЕ ОВА МАГИЈА ПРАЗНИЧНЕ НОЋИ.НЕОДОЉИВА!

    ОдговориИзбриши
  6. divna je pjesma i ja sam je doživjela baš kako si ti htjela - uspomene ne bole, samo su lijepe!

    ОдговориИзбриши