недеља, 24. јануар 2010.

POSLEDNJA SUZA




Za tobom je krenula i ona.
Da si se samo okrenuo,
da si se u nju zagledao,
da si se u njoj ogledao,
sebe nalik Bogu u njoj bi video,
i možda ostao.

Ne, nisi znao dok si odlazio
kako je kristalno ćista
u prašinu kanula
i tebe, Bogu nalik,
u blato pretvorila
i sahranila.

Todora Škoro

9 коментара:

  1. Poslednja suza je najveća i najteža, ona nekako "ispere" oko i posle se sve vidi kristalno čisto...Ali prvo treba da sklizne niz lice ta poslednja suza, teška,preteška...

    ОдговориИзбриши
  2. Alex, ovo si tako divno i istinito rekla. Zaista,poslednja suza različita je od svih prethodnih. I zato teška, preteška... Hvala ti.

    ОдговориИзбриши
  3. Impresivno, bolno i čisto. Još jedna u nizu pesama koje su najdraže mom srcu :-) Možda zato što se u svakoj od njih pronalazim.

    Prijatno veče!

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, draga Spisateljice. Ako je tako, drago mi je, onda je ispunjen smisao moje poezije, poezije uopšte: da se mnoge ljudske duše u njoj pronađu. Pozdrav i tebi!

    ОдговориИзбриши
  5. Oh ho, ovo je oštro na prvu loptu, ako nećeš da se okreneš da vidiš Boginju svoju, u blatu ćeš se valajti. Divna pjesmica, divne riječi, divan završetak , kap-prašina. Sve ima svoj smisao i poruku.
    Samo nikad ne treba gubiti nadu, nema poslednjih suza, dok god čovjek živi.

    ОдговориИзбриши
  6. Sve si u pravu, Pesa, samo, ON treba da se okrene i ogleda u njenoj suzi kako bi video sebe kao Boga, a ne nju-boginju. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  7. Suza iz oka izvire. Oko je ogledalo duše. Znači, suza je kap duše.
    Lepa pesma, pravo iz duše :)

    ОдговориИзбриши