петак, 12. фебруар 2010.

Tajna




Ako me iznenadiš
kao pesma u zoru
što otima san robu svome,
pohotna i željna
da samo njoj se dam
Ako me iznenadiš
kao stih blistavi
ili rima za kojom tragam,
vratiće se sunce
na moje umorno lice.
Mada se više ne nadam,
sit greha, a bez osmeha
što odnela ga mladost odlazeći
da sačeka me možda na kraju puta
kad budem pred smirajem.
A ipak,
ako me iznenadiš
u neko besano svitanje
razumeću zašto ničiji,
zaklonjen snom
i čudnim mirom trajem.

Todora Škoro

7 коментара:

  1. Pesma ima tri,na izgled asinhrona, dela. Prvi, s nadom u susret sa voljenim bićem, drugi u kome je isti bez i malo nade, izgubljen i pometen, i treći, gde reč nada ipak vraća istu, jer u nadi za iznenadnim susretom dolazi do konačnog smiraja, relaksa. Divna ti "Tajna", ali je "ogolih" ovim dugim komentarom, draga Todora.

    ОдговориИзбриши
  2. Emo_serpice, draga, tajni (u poeziji) ima taman onoliko koliko i onih koji ih ogoljuju.Te je tako ovde "ogoljena" samo tvoja tajna (čitanja) a moja Tajna i dalje je to.Pozdravljam te.

    Savko, hvala na pohvali.

    ОдговориИзбриши
  3. hahahhh vala baš, lepo reče...mada i ja ponešto znam sakriti.

    ОдговориИзбриши
  4. Не бих да ме погрешно схватиш: пјесма је веома успјела, али се питам зашто је започета у „женској“ а онда настављена и завршена у „мушкој форми“? Да ли сам ја нешто побркао или се теби искрала грешка?

    ОдговориИзбриши
  5. Ako me iznenadiš kao pesma u zoru
    što otima san robu svome,
    pohotna i željna da samo njoj se dam.
    Ako me iznenadiš kao stih blistavi
    ili rima za kojom tragam,
    vratiće se sunce na moje umorno lice.
    Mada se više ne nadam, sitа greha
    a bez osmeha, jer odnela ga mladost
    odlazeći da me sačeka, možda
    na kraju puta kad budem pred smirajem.
    A ipak, ako me iznenadiš u neko
    besano svitanje, razumeću zašto ničija,
    zaklonjena snom i čudnim mirom trajem.

    ОдговориИзбриши
  6. Dragi Miro, šta da kažem nego:ah, te odnosne rečenice! Nisam ja pogrešila, moja pesma je "muška" od prvog do poslednjeg stiha, a ono što tebe zbunjuje je sintagma "pohotna i željna" - ovde se to odnosi na pesmu, a ne na mene ( pesnika)
    .....kao pesma u zoru,
    što otima san robu svome,
    pohotna i željna da samo njoj se dam...
    Dakle, na pesmu se odnosi i to da "otima san robu svome" i to da "pohotna i željna (je) da samo njoj se dam...
    Ipak, ako je i posle drugog čitanja, ova zavrzlama sa rodom nejasna, onda će biti da si u pravu. Meni nije zbunjujuće ni posle tvoje opaske. Ipak, hvala ti!

    ОдговориИзбриши