СТРАНАЦ У КЕНСИНГТОН ПАРКУ

Знам, није све било узалуд

Испратиће ме захвалност покислих птица

из паркова у којима су и стазе и дрвеће и клупе

под конац били поређани

Где су само плахи летњи пљусак

и бачене мрве бајатог хлеба

реметили устаљени ред

И где сам једино, окружен слетелим јатом,

разумео да  нисам далеко од обале са које сам се

отиснуо

Гледајући њихово скакутање и борбу за покисли залогај,

покисао и сам, бивао сам срећан и тужан једнако

Знам, није све било узалуд,

само ми птица жао, остаће саме

Међу постројеним  платанима строга и одсутна господа

шетаће обележеним стазама

а ако и седну на моју клупу у углу парка

тек ће одмахнути склопљеним кишобраном

и уплашено јато узлетеће можда онамо

где ћу бити ја,

да их разумем, да их још једном нахраним

Ипак знам, није све било узалуд.

Остаје утеха да птице не могу у низове

по својој вољи да поређају

Тодора Шкоро

_______________