петак, 28. децембар 2012.

СТРАНАЦ У КЕНСИНГТОН ПАРКУ


Знам, није све било узалуд
Испратиће ме захвалност покислих птица
из паркова у којима су и стазе и дрвеће и клупе
под конац били поређани
Где су само плахи летњи пљусак
и бачене мрве бајатог хлеба
реметили устаљени ред
И где сам једино, окружен слетелим јатом,
разумео да  нисам далеко од обале са које сам се
отиснуо
Гледајући њихово скакутање и борбу за покисли залогај,
покисао и сам, бивао сам срећан и тужан једнако
Знам, није све било узалуд,
само ми птица жао, остаће саме
Међу постројеним  платанима строга и одсутна господа
шетаће обележеним стазама
а ако и седну на моју клупу у углу парка
тек ће одмахнути склопљеним кишобраном
и уплашено јато узлетеће можда онамо
где ћу бити ја,
да их разумем, да их још једном нахраним
Ипак знам, није све било узалуд.
Остаје утеха да птице не могу у низове
по својој вољи да поређају

Тодора Шкоро
_______________

4 коментара: