ПИСМО БЕЗ КРАЈА
Као да те гледам
Опет се смејеш мојим бројним запетама
тражећи везу између свога имена
и молитвених стихова које још увек пишем
Није ме променило време
дишем можда спорије и теже него пре
само писма путују брже
и читају се овлаш без станке
са залудним обећањем
како ће се на њих одговорити касније
И као да знам
твоје је трајање тамо постало скупо
попут коњака који у бистроу испијаш у зору
заробљен у мору веома важних послова
а заправо бесмислених и лажних
И попут оног златног сата на твојој руци
који не сме да стане
налик мојим песмама без краја
оним којима си се некада смејао
јер се запетама завршавају
И не чекам
одавно не чекам да поштар зазвони на прагу
предалеко си ти од мене да би ме твоје писмо
пронашло
Ја само волим како се осмехујеш
и као да те гледам разнеженог
што ја и даље застајући пишем
и настављам једно време прохујало
А дишем
већ дишем све теже
Тодора Шкоро
____________________
Обрадујем се са сваком Твојом добром пјесмом...
ОдговориИзбришиИ само тако настави!
И мене радује да си ту, попут анђела чувара, заиста те тако доживљавам!
ИзбришиОдавно сам Ти ја пали анђео, драга моја. Али још сам извјесно вријеме ту...
ОдговориИзбришиTi ćeš meni uvek biti tu. Šta je vreme, nego varka?! I šta je smrt nego novi život?
ИзбришиJako lepa pesma, Todora. Volim tvoje nove pesme. :)
ОдговориИзбришиJagoda, hvala! Drago mi je da voliš ove, potpuno drukčije... :)
Избришиsamo da se pridruzim u pohvalama Andjelima.. Bravo DRAGA!
ОдговориИзбришиHvala, Pipi!
Избриши