петак, 18. децембар 2009.

ZAUVEK




Sanjala sam noćas tvoje oči
u kojima su daljine i uspomene
bile neizmerne, a sutra
titralo kao varka.
Oči u kojima je postojalo pre,
a ničega posle nije bilo,
osim mene posle tebe.
Govorio si da sam mlada,
da posle tebe imam života,
a da ti nemaš posle,
da imaš samo sad i krảj puta,
i mene kraj sebe.
Ali je to sebično, govorio si
i pustio si me u moje posle
pre nego što je tvoje sad iscurilo.
„Da ne bi plakala“, govorio si.
I nisam plakala.
Bila sam besna, a plačem sad.
Znaš li, moj dragi jurodivi,
da to moje „posle tebe“ samo za suze zna.
I za tebe pređašnjeg.
i za nas pređašnje.
Iako pokušavam da gledam
tvojim očima koje su videle kraj,
jedno ne shvatam:
kako nisi bio bar toliko moćan
da naše sada pretvoriš
u večnost i trajanje
gde nema ni posle ni pre,
gde sve je samo ljubav
što ne poznaje rastajanje.

Todora Škoro

6 коментара:

  1. Да знаш Тодора! Нисам ни ја од челика. По природи сам емотиван и на најмањи знак сузе ми навиру, као и сада.Био сам упоран и стално те молио да будеш ведрија, да збориш веселије и ради себе и ради свих нас који те волимо и читамо твоју поезију. Ипак то је твој живот, твоје гледање на стварност и прошлост за будућност.
    Овом пјесмом, малом причом, сломила си и мене. Хтио би,а не могу да искажем све емоције које си приредила овим ријечима.
    Зато само поздрав ''мила пријатељице'' и нека те Бог чува.

    ОдговориИзбриши
  2. Oprosti, Pesa. I hvala ti.Nisam želela da pesma bude toliko tužna, a ako jeste to samo znači da sam i ja. Ova i ovakva pesma morala je, pred našeg sutrašnjeg Svetog Nikolu da se rodi, Njemu na dar.A uvek smo se za Sv.Nikolu darivali.

    ОдговориИзбриши
  3. Ovde nema komentara - "ovo" se samo čita bez daha, iznova i iznova i svaki put divljenje prevazilazi reči koje bi bilo što rekle....

    ОдговориИзбриши