недеља, 28. фебруар 2010.

Bol


Kliktao bih kao soko,
ali mi glas zamire,
pa ćutim,
Ali me izdalo oko
pa visine tek
slutim,
Ali mi krilo ranjeno
pa ne mogu da
uzletim.
A kliktao bih i leteo
visoko, visoko

Todora Škoro

4 коментара:

  1. Predivna pesma;nostalgicno oko sokolovo;svaka ti cast za stihove,ti si rodjen pesnik, pesnik se ne postaje-pesnik se radja...

    ОдговориИзбриши
  2. Pesništvo je dar, makar da mnogi pokušavaju da ga unize do zanata, tu se slažemo. Da li ja taj dar imam, nikad pouzdano neću znati.Osim po osećajima koje moji stihovi rađaju... Ako si osetila bar deo bola nekada moćne ptice koja više ne može da poleti,onda i ova pesma vredi. Hvala ti.

    ОдговориИзбриши
  3. Toliko jake emocije, da se bojim da bi bilo kakav komentar narušio lepotu i jačinu poruke koju ona nosi....

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, Alex! Toliko jake, kao bol nemoćne ptice...

    ОдговориИзбриши