Bežim od onih što bezočno lažu
Prosvetlila me svevideća noć
Posle koje mračan dan osvanu
Psujem sve koji kažu
Da jesen je zlatna a bakarna je
I one za koje je ljubav večna
A sretnu tolika lica očajna nesrećna
Samo u jednom danu
Izazivam sve one nemušte
Što bol i patnju kriju pod ključem
Po svetu hodeć pod maskom vedrine i sjaja
Da kažu da li se to stide ili se boje
Surove istine sušte
Da život je većma pun očaja
I da je čovek manje mažen
A više mučen
I sebe slabašnog zazivam
Da iziđe iz besplodnog sna
Što ga u ambis propasti vuče
Na tamno svetlo sunca
I njegovu jezovitu vrelinu
Kažem mu ono što znam
Stvari mu pravim imenom nazivam
Sklapam oči i miran napuštam
Ovu iluzornu dolinu
Tako lažno divnu do juče
Kada bi čovek mogao da pobegne od svih zala ovog sveta i da se sakrije u dolini sreće i mira...Kada bi sve vrednosti dobile pravu meru...kakav bi život bio?!
ОдговориИзбришиDosadan. Ali ovakav, opasan, kad si sam, i nije život nego mora.Udvoje je lakše...
ОдговориИзбриши