U krvi vino
Na čaši krv sa usne drhtave
Ranjene
Što glasa nema da
Krikne
Vikne
Ni da moli
Ponoć sa zorom bitku gubi
Violina puknutih od tuge žica
U ćošku ćuti
U drugom pijanac
Laku ženu ljubi
I laže kako je voli
Poslednju turu
Rukom zamahnem
bez glasa
I ostavljam čašu punu
Na stolu
Napijen dovoljno
Krvlju sa usana
Izlazim
Izazivam zoru.
Snazne slike! Volim te boemske stihove, romanticarske...secaju na davna, zlatna vremena i prave kafane: sa olajisanim podovima, kelnericama u "borosanama" i "inventarom" od lokalne, mokre brace...Pa kad tu smestim i tugu, ugodjaj je kompletan. Dobra pesma.
ОдговориИзбришиDa, i karirani stoljnjaci, i ratluk uz kafu, i piće za sve...I tamnoputi raštimovani violinski orkestar koji prati u zoru niz Skadarliju, sve do kuće poslednjeg boema... E, bilo nekad. Sad samo u sećanju i pesmi
ОдговориИзбриши