Kad kiša dobuje
Volim da sam sam
Tad moji otišli se vrate
I stane vreme ili unatrag ode
I to je sve što znam
Dok kiša dobuje
Volim da sam sam
Kad dunje sa ormara se zazlate
Kandilo zatreperi preslica ćuti
A baka na tronošcu drema
Kad odem nedohodu detinjstva u pohode
Samo tada jasno mogu čuti
Kako kiša dobuje
Volim da sam sam
Da brojim kišu kap po kap
I molim se da ona nikad ne stane
Kako bih i ja ostao vazda
Sklupčan u majčinom krilu
Al prene li me ko tad
Istinom "Gle, sad će da grane..."
Potrgaće tu nežnu izatkanu svilu
I znaće iz mog pogleda tužnog
Da sećanjima robujem
Volim zato da sam sam
Dok kiša tiho dobuje
Da u lepši od ovog sveta pobegnem ružnog
I vratim se
Tek kad svane
Kapi kiše uvek pokrenu sećanja,kao da ih "otkidaju" od zaborava i slivaju niz dušu...U svakoj kapi kiše vidimo svoj lik....
ОдговориИзбришиLepo rečeno. Istinito.
ОдговориИзбришиZvuci kišnih kapi me asociraju na samoću, tugu, setu...lepo si u pesmi to opisala stihom "Tad moji otišli se vrate". Pesma me je rastužila. I uopšte, čini mi se da me svaka pesma o kiši jako sneveseli.
ОдговориИзбриши(Hm...ili je to zbog kalendarske jeseni ili sam baš "omatorila"?)
Pa, moramio da se pripremimo za dugu, kišnu, tužnu jesen...
ОдговориИзбриши