петак, 02. октобар 2009.

IGRA



Primi me
U svoj svet
Razigrani dečače
Nauči i mene
Sanjivu
I ranjivu
Da život je tek igra
Dva igrača što zovu se
Ovde i Sada
Među njih me baci
Da izbave me
Maštanja
Sećanja
I pada
Nauči me da
Živim

4 коментара:

  1. Zivot kao velika igra, koju ne smemo propustiti... Divno si ovo stihom opisala, Todora.

    ОдговориИзбриши
  2. Obi;no nesrećni ostajemo,gubimo korak, ili se i ne igramo, a život klizi...

    ОдговориИзбриши
  3. Zar još postoje večiti dečaci, koji umeju da se igraju života?
    Sjajna pesma!

    ОдговориИзбриши
  4. Postoje, draga moja, postoje1 Veruj mi na reč. I veruj da ćeš takvoga sresti, kao što sam ga jednom bila srela i ja.

    ОдговориИзбриши