петак, 2. октобар 2009.

IGRA



Primi me
U svoj svet
Razigrani dečače
Nauči i mene
Sanjivu
I ranjivu
Da život je tek igra
Dva igrača što zovu se
Ovde i Sada
Među njih me baci
Da izbave me
Maštanja
Sećanja
I pada
Nauči me da
Živim
Објавио у

4 коментара:

  1. emo_serpica2. октобар 2009. 13:04

    Zivot kao velika igra, koju ne smemo propustiti... Divno si ovo stihom opisala, Todora.

    ОдговориИзбриши
  2. ТОДОРА ШКОРО2. октобар 2009. 13:08

    Obi;no nesrećni ostajemo,gubimo korak, ili se i ne igramo, a život klizi...

    ОдговориИзбриши
  3. Lara Rostov4. октобар 2009. 15:44

    Zar još postoje večiti dečaci, koji umeju da se igraju života?
    Sjajna pesma!

    ОдговориИзбриши
  4. ТОДОРА ШКОРО4. октобар 2009. 16:24

    Postoje, draga moja, postoje1 Veruj mi na reč. I veruj da ćeš takvoga sresti, kao što sam ga jednom bila srela i ja.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)