Lovim senke
Igralice
Pa od njih bežim
Korakom od olova
Kroz zidove kao kroz maglu
Prolazim
Stopalu mi oslonac oblak nesan
Moje telo je vreme
A krv je moja mesto gde sam
Besmrtan večan
U plamenu titravom
Nad humkom golom
Što ogleda se u tvom oku
I ćuti bolom
Obitavam srećan
само кратко јављање да знаш да сам присутан и да редовно навраћам у Твој поетски врт, који је из дана у дан богатији, који мами својим „егзотичним мирисима“...
ОдговориИзбришиHvala, hvala, navraćam i ja do Tvog bloga, ali kako ne znam nemački, ne mogu uvek sve da razumem. čak ni kad prevedem, pa se onda i ne oglašavam...
ОдговориИзбриши"Stopalu mi oslonac oblak nesan"...lepa slika. Tako si sjajno uklopila raspolozenje pesme u ovaj sveti dan kada se klanjamo senima dragih nam pokojnika.
ОдговориИзбришиDrago mi je da si prepoznala, draga, taj momenat. Umesto sveće, i više od sveće, htela sam da se pesmom setim duša naših dragih na ovaj dan...
ОдговориИзбриши