Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
четвртак, 29. октобар 2009.
MASKA
Došlo mi da strgnem maske i ogolim sva lica Uplašena Ojađena Setna I viknem planeti da srećna bude cela Bez srama bola i nerazuma Da svako svoj bude Ali me tad iz ogledala jedna maska podrugljivo pogledala i postidela
Позоришна сцена Глумци играју своје улоге У једном ћошку Видио сам сподобу На сцени игра Моју улогу
Био са запањен Просто збуњен Гледајући сподобу у мом лику Пред мноштвом публике Која је уживала Избуљених очију Унакажених лица Церекајући се мени А смијехом гушила пљесак
Осрамоћен и ојађен Остао сам дуго у друштву Духа ђаволско Који ме хтједе преобрлатити Савко ПЕЋИЋ ПЕСА
Sjajno, Pesa! Čoveku je, mislim, najveća tragedija što ne poznaje ni svoje obličje, ni svoju dušu, što najmanje od svega na svetu poznaje sebe! Ova tvoja pesma pokazuje da je i to moguće: prepoznati u nekoj "spodobi" sebe, pogledati se oči u oči sa njom, gledati je kao da gledaš drugoga, pa makar posle toga dugo bio ojađen i osramoćen... Sve dok se ne probudiš...
Uncafediarte, hvala na poseti! Ti imaš druge talente ( grafika, dresura...), pa nemoj da žališ zbog poezije. Uostalom, probaj, možda nisi u pravu. možda ipak imaš talenta. Pozdrav!
Dragi Miro, Tvoja pesma "Olovni vojnici" je sjajna! Za razliku od ove moje koja je samo kratkim pogledom u ogledalo i podrugljivim osmehom tek načela ovu duboku temu. tvoja je zaista OZBILJNA. Nisam je do sada bila videla. Pozdravljam te!
Умјесто коментара !
ОдговориИзбришиДУХ У ПОЗОРИШТУ
Позоришна сцена
Глумци играју своје улоге
У једном ћошку
Видио сам сподобу
На сцени игра
Моју улогу
Био са запањен
Просто збуњен
Гледајући сподобу у мом лику
Пред мноштвом публике
Која је уживала
Избуљених очију
Унакажених лица
Церекајући се мени
А смијехом гушила пљесак
Осрамоћен и ојађен
Остао сам дуго у друштву
Духа ђаволско
Који ме хтједе
преобрлатити
Савко ПЕЋИЋ ПЕСА
Sjajno, Pesa! Čoveku je, mislim, najveća tragedija što ne poznaje ni svoje obličje, ni svoju dušu, što najmanje od svega na svetu poznaje sebe! Ova tvoja pesma pokazuje da je i to moguće: prepoznati u nekoj "spodobi" sebe, pogledati se oči u oči sa njom, gledati je kao da gledaš drugoga, pa makar posle toga dugo bio ojađen i osramoćen... Sve dok se ne probudiš...
ОдговориИзбришиŠta bi sve izašlo na videlo, kada bi pale maske?!
ОдговориИзбришиStrašno, sudnji dan bi to bio!
ОдговориИзбришиsvaka cast za pesmu.
ОдговориИзбришиja nikada nisam bio nadaren za pisanje pesama
маске (како моје, тако и туђе) су честа тема у мојим пјесмама - ја бих ти умјесто коментара приложио овај линк: Olovni vojnici
ОдговориИзбришиUncafediarte, hvala na poseti! Ti imaš druge talente ( grafika, dresura...), pa nemoj da žališ zbog poezije. Uostalom, probaj, možda nisi u pravu. možda ipak imaš talenta. Pozdrav!
ОдговориИзбришиDragi Miro,
Tvoja pesma "Olovni vojnici" je sjajna! Za razliku od ove moje koja je samo kratkim pogledom u ogledalo i podrugljivim osmehom tek načela ovu duboku temu. tvoja je zaista OZBILJNA. Nisam je do sada bila videla. Pozdravljam te!