Okovan ledenom kišom
klizio je sprovod
Na vetru se gasile sveće
a venci od studi grčili
Dečak što nosio je krst
plakao je plakao od bola
Zbog prstiju promrzlih
Zahvalni grobarima
koji se latiše lopata
Požuriše toplim domovima
noseći među zubima koljivo
i rakiju što struji venama
Da još malo života ukradu
i zgreju se
Todora Škoro
Нема коментара:
Постави коментар