субота, 17. октобар 2009.

RUŽE BOLA MOG



Željna
Svakoga maja
Pupoljke ruža
Razvijam
Kao čeda naša
Nerođena
Ne dam da ih beru
Ne dam da uvenu
Zalivam ih bolom
Na grudi ih svijam
Trn srce probija
I krv poteče vrela
Kao suza
Neusahla
Za ružama
Za tobom

2 коментара:

  1. Neke tuge nikada se ne prebole i uvek nekako s proleća se vrate tek da nas podsete....

    ОдговориИзбриши
  2. "Nekako s proljeća..." što bi rekao Kemo u mojoj omiljenoj pesmi, valjda je i tuga najveća.

    ОдговориИзбриши