Strahom od zla se branim
Sklupčan u čauri od sna
Trpim i bezglasno se molim
Da kosmos mi samo spokoj da
Jer surovosti se bojim.
Treperim i drhtim od zla uplašen do boli
Gledam one što posrću,padaju, ustaju
I opet se dobru nadaju
Zadivljen ili zgrožen
Kako to čovek muku svoju voli
Sam u svom bezbednom snu
Lebdim visinama oholim ili svetim
S kojih ne vidim kako sam na dnu
Jer nikad, uplašern, ne naučih živeti.
Todora Škoro
Strah od zla i surovosti; traženje bezbednosti i dobrog oko sebe...su neki osnovni životni postulati. Toliko se njima bavimo, da nam život prođe brzo, kao tren. I, saznamo kasno ono osnovno: ne naučismo da živimo.
ОдговориИзбришиDivna pesma. U nekoliko stihova sažima sve ono što baš takvi, učaureni i usamljeni kao jedinke, moramo znati o prolaznosti.
Hvala. A naučiti da se živi, uvek nosi rizik da nas preplavi zlo...U čauri, ipak smo zaštićeni.
ОдговориИзбриши