Тодора, Ово ти је до сада једна од најбољих пјесама. Одлично речено и казано са мало ријечи,а много. Једноставно речено у краткоћи емоција и емотивног набоја пуних као шипак.
...а онда та Љубав, која је такав камен разбила једног дана и сама постане разлог да се опет у камен побегне. И тако у круг...Али, дај да се камен разбије, о новој тузи ћер се размишљати после!
За Песу: Драго ми је да ти се песма свиђа, али је мени она некако налик лирским народним песмама, звучи ми мало архаично и ритмом и метафорама... Наравно, нисам од оних који потцењују традицију, али ми је ипак малко "етно". Поздрав!
Укуси су различити и о њима се не расправља, али Ти умијеш много боље... Не свиђа ми се што је у овој пјесми све речено, па је читаоцу преостало само да прихвати или одбије. За ово су крива четири посљедња стиха:
Nije ona od kamena, ona se tek od bola mnogog okamenila.
Kao što već rekoh, "krenula" je ova pesma tokom lirske usmene poezije, sa sve "okamenjenom" dušom kao motivom, pa onda u tom duhu i nije bilo moguće ostaviti nedorečenosti, nejasne simbole, nego upravo je nekako sve moralo da iziđe, da se otkrije, baš kao i u usmenoj pesničkoj tradiciji. Ačli, hvala veliko!
Takav kamen samo ljubav može da razbije...
ОдговориИзбришиТодора, Ово ти је до сада једна од најбољих пјесама. Одлично речено и казано са мало ријечи,а много. Једноставно речено у краткоћи емоција и емотивног набоја пуних као шипак.
ОдговориИзбришиЗа Алекс:
ОдговориИзбриши...а онда та Љубав, која је такав камен разбила једног дана и сама постане разлог да се опет у камен побегне. И тако у круг...Али, дај да се камен разбије, о новој тузи ћер се размишљати после!
За Песу:
Драго ми је да ти се песма свиђа, али је мени она некако налик лирским народним песмама, звучи ми мало архаично и ритмом и метафорама... Наравно, нисам од оних који потцењују традицију, али ми је ипак малко "етно". Поздрав!
Укуси су различити и о њима се не расправља, али Ти умијеш много боље... Не свиђа ми се што је у овој пјесми све речено, па је читаоцу преостало само да прихвати или одбије. За ово су крива четири посљедња стиха:
ОдговориИзбришиNije ona od kamena,
ona se tek
od bola mnogog
okamenila.
Kao što već rekoh, "krenula" je ova pesma tokom lirske usmene poezije, sa sve "okamenjenom" dušom kao motivom, pa onda u tom duhu i nije bilo moguće ostaviti nedorečenosti, nejasne simbole, nego upravo je nekako sve moralo da iziđe, da se otkrije, baš kao i u usmenoj pesničkoj tradiciji.
ОдговориИзбришиAčli, hvala veliko!