Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
среда, 4. новембар 2009.
POSLE PLJAČKE MUZEJA
Gleda sa zida prazan ram, začuđen, izbuljen, kao oko oslepelo. Proklinje noć i one što sliku ukradoše. Kome da bude ukras? Kome on treba sam? Zna: U zoru i njega će da skinu kao stvar suvišnu kad za lopovom krenu u poteru.
Odgovor i emo_serpici i Pesi, u stihu neke buduće pesme:
"Sve ima dušu, znam, kamen i oblak, suza i duga. Sve ima dušu, ili ja svemu dušu dam..."
Ovo istinski mislim, trudim se da se tako ponašam, da, najzad, tako i pišem. Otuda i pesma o tome kako se oseća ram jednom kad mu oduzmu sliku...Ja ZNAM da on tuguje, ja ZNAM da i on ima dušu... ("Ili ja svemu dušu dam...).
Interesantno! Dobra ideja: sta se desava sa ramom kad nestane slika...isto sto i sa telom kad nestane dusa. Postane suvisno.
ОдговориИзбришиIdeja pjesme izvanredna, što se poklapa i pretočenim riječima u stvarnost ideje pisca, koji zna šta je u suštini mislio.
ОдговориИзбришиOdgovor i emo_serpici i Pesi, u stihu neke buduće pesme:
ОдговориИзбриши"Sve ima dušu, znam,
kamen i oblak,
suza i duga.
Sve ima dušu,
ili ja svemu dušu dam..."
Ovo istinski mislim, trudim se da se tako ponašam, da, najzad, tako i pišem. Otuda i pesma o tome kako se oseća ram jednom kad mu oduzmu sliku...Ja ZNAM da on tuguje, ja ZNAM da i on ima dušu... ("Ili ja svemu dušu dam...).
Hvala ako ste to razumeli, a mislim da jeste...
Ukrasti sliku iz rama to je kao ukrasti dušu čoveku....
ОдговориИзбришиBaš tako. Tek zajedno vrede. Kako bi jadno i tužno izgledala platna Remranta, Pikasa bez ramova.
ОдговориИзбриши