среда, 04. новембар 2009.

POSLE PLJAČKE MUZEJA



Gleda sa zida
prazan ram,
začuđen, izbuljen,
kao oko oslepelo.
Proklinje noć i one
što sliku ukradoše.
Kome da bude ukras?
Kome on treba sam?
Zna:
U zoru i njega će da skinu
kao stvar suvišnu
kad za lopovom
krenu u poteru.

Todora Škoro

5 коментара:

  1. Interesantno! Dobra ideja: sta se desava sa ramom kad nestane slika...isto sto i sa telom kad nestane dusa. Postane suvisno.

    ОдговориИзбриши
  2. Ideja pjesme izvanredna, što se poklapa i pretočenim riječima u stvarnost ideje pisca, koji zna šta je u suštini mislio.

    ОдговориИзбриши
  3. Odgovor i emo_serpici i Pesi, u stihu neke buduće pesme:

    "Sve ima dušu, znam,
    kamen i oblak,
    suza i duga.
    Sve ima dušu,
    ili ja svemu dušu dam..."

    Ovo istinski mislim, trudim se da se tako ponašam, da, najzad, tako i pišem. Otuda i pesma o tome kako se oseća ram jednom kad mu oduzmu sliku...Ja ZNAM da on tuguje, ja ZNAM da i on ima dušu... ("Ili ja svemu dušu dam...).

    Hvala ako ste to razumeli, a mislim da jeste...

    ОдговориИзбриши
  4. Ukrasti sliku iz rama to je kao ukrasti dušu čoveku....

    ОдговориИзбриши
  5. Baš tako. Tek zajedno vrede. Kako bi jadno i tužno izgledala platna Remranta, Pikasa bez ramova.

    ОдговориИзбриши