недеља, 22. новембар 2009.

BDEOČE MOJ




Bdeoče moj, i budioče,
kad tebe nema, gde sam?
Jesam li u snu, ne znam,
niko nada mnom ne bdije,
a budna nisam, znam,
niko me probudio nije.
Je li ovo java li je san,
da li je noć ili dan?
Bdeoče moj, i budioče,
otkada tebe nema
ni da li sam živa, ne znam.

Todora Škoro

ilustracija:Snoviđenje, Ivanka Weiss

7 коментара:

  1. ТОДОРА, Ја свједочим да си жива и здрава, али превише брзо постављаш постове, као да хоћеш све одједном и да онда изчезнеш. Е неће баш тако моћи, трајат ћеш ти док је нас и твоје поезије, коју си посијала пред нас,а ја ћу ти на сваку писати коментар, а ти само бјежи....?????, па покушај побјећи.

    ОдговориИзбриши
  2. Мени је много ближа нешто скраћенија верзија:

    Bdeoče moj, i budioče,
    kad tebe nema, gde sam?
    Niko nada mnom ne bdije,
    a budna nisam, znam,
    niko me probudio nije.
    Je li ovo java il‘ je san,
    da li je noć ili dan,
    ni da li sam živa, ne znam?


    (Не узми ме „на зуб“...понекад пуно брбљам...)

    ОдговориИзбриши
  3. Neću te uzeti na zub, naravno, dragi Miro.Možda se ovaj pesnik umorio, istrošio, "ispucao". Možda su ipak vratim pričama, dok se "pesnik" oporavi...

    ОдговориИзбриши