Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
уторак, 24. новембар 2009.
SENI ME PRATE
Nepregledna kolona seni bez tela i oka preči mi put u sutra. Nisu bez duše, to sam samo ja okrutna. Razmičem ih bivše, od njih bežim, ali me prate sneni dok među živima bauljam u juče zapitana ko su tu živi, a ko seni.
Nekada je teško razdvojiti san od jave,nekada duša sama priziva "duhove prošlosti" kao da u njima traži koren svoje patnje....Možda je i dobro izgubiti se na tom putu,jer tako možeš sagledati sebe i naći pravi put...
ТОДОРА, веома лијепо речено. У временској димензији сви смо ми само сјене, које привидно постоје док живот траје у тренутку нестајања једне сјене.
ОдговориИзбришиNekada je teško razdvojiti san od jave,nekada duša sama priziva "duhove prošlosti" kao da u njima traži koren svoje patnje....Možda je i dobro izgubiti se na tom putu,jer tako možeš sagledati sebe i naći pravi put...
ОдговориИзбришиDragi Pesa, lepo, baš lepo si to rekao. Hvala.
ОдговориИзбришиDraga Alex, i ti i ja znamo da sve je samo "holografski univerzum" zar ne?!