Probudila sam se tužna. Jesenje, velike Zadušnice, a ja sam na tom grobu, mom grobu, samo u mislima. Zato je On tu. Njemu sada odande gde je ništa nije nemoguće, pa i da, umesto ja njega, danas on mene pohodi... Obično mislim kako sam pobedila tugu, da je sreća zbog svega onoga što sam imala veća i vrednija od nje,tuge, kad zaskoči me i stegne jako: drhtajem, bezdahom, besmislom. Tugom.
Tek tu, jednu jedinu rečenicu sam joj napisala, kad me je pitala kako sam.
"Umreću od tuge danas". Samo to. A tek nekoliko dana se znamo.Zorica Sentić Zo i ja. Dobila sam, kao odgovor, pesmu od nje. Dajem vam je, svima koji ovuda naiđete, ali samo jedno molim: OTĆUTITE JE. Ne sudite, ni pesmi, ni pesnikinji, ni meni.
Budimo tihi da se takvi s dušama otišlim spojimo... Hvala.
DRAGA
Od sve se umire
A umrećemo svi jednoga dana
Samo nemoj od tuge
Molim te
Jer neće tebe on prepoznati
A i tuga nije vredna tebe
I tamo ako odeš tužna
Ko će tebe draga tako tužnu voleti
Ne nemoj tamo od tuge
Jer ćemo tamo svi...al molim te s osmehom
A veruj imaš osmeh lep
On ga je verovatno voleo
Ostavi osmeh na lice
Jer on vidi sve
I od tamo gde je
Smeši se životu
Jer ćeš tamo otići zauvek
Ovde si samo u prolazu
A pošto vreme ne postoji
Ne brini
Kratko traje život
Posle je tamo LJUBAV
u to sam uverena...
Zorica Sentić Zo
Дубоко цијеним Зорицу Сентић, али прошли пут сам ти рекао да ја барем не могу њу да пратим, јер је технички захтјевна, боље речено отишла у техници много далеко од нас. Али оно , што о њој знам да за своју родну груду даје,више, него много други који су за то плаћени да раде. Дијете , које је некада давно отишло из свог краја, могло би да мирно спава, овако трага и пише пјесме као што је ова ''Драга''. Емотивне и тешке, као камен. Таква је Зорица, танана, тиха, али из њеног живота и њене поезије тече бистра вода, преко камена.
ОдговориИзбришиDraga Todora, ne budi tužna...
ОдговориИзбришиDanas se sećamo dragih koji su u poljima plavim iza duge... sa otvorenom, svetlom dušom i zahvalnošću za sve lepo što su nam podarili.
ČEKAĆU TE
U poljima plavim
gde vreme i večnost
krst tvore,
gde sve je Jedno,
u sjaju boja
bele, žute i plave
- čekaću te.
U poljima plavim
gde svi ime Ljubav nose,
gde suza nema,
gde su ruke
bestelesno tople,
gde reči ne postoje
- čekaću te.
U poljima plavim
gde se duše
bezvremeno
u Blaženstvo spoje,
obasjana svetlošću,
u haljini satkanoj od duge
- čekaću te.
Nadica Janić
Draga
ОдговориИзбришиne, ne !
ne ometa meni nista ...
lepo je sto si ove reci postavila jer to je drago tebi
a sve sta je drugima drago, hocu reci prijateljima drago, ( i bez zlo namere...a kod tebe znam da nema toga) kako i zasto da meni ometa-smeta ...? tu treba znak pitanje-)) eh ali nije ovde ''pravopisac'' kod tebe dosao, vec ja, mala Zo, koju si upoznala za sat vremena ...da, toliko je dovoljno da se vidi ko sam... a ko cu biti, ili ko sam bila? eh tu treba vise vremena, i tu Draga odustanu mnogi...uplase se !
a meni ometa da ja budem kao ostale ... pa eto mozda zato ne volim ZAPETE i jos sto sta ... kao velika slova, il, ja resim gde da ona budu
ili volim one moje zapete, poslacu ih za tvoj blog
a to je iduca moja knjiga Ugasi tisinU br3 ZAPETA
stavimo sada zagrade, jer ja odoh daleko
dakle
ove reci DRAGA nisu bile za pesmu napisane, al' sada vidim da se moze pesma tek napisati
al sada treba tehnicki to preraditi sve, umuckati, preseci, dodati sinonime, malo kvasac, sakriti istinu, dodati mini tajne, izvajati beline, prefarbati crnine i osmehom servirati uz neku slicicu mog sina Davida... itd...ma znas ti Draga
eh kao sto rece nas prijatelj, ta moja TEHNIKA ... da, imam je i nemam je, al' je moja
i mogu reci da sam ponosna
i priznam da sam sakrila pesme u pesmama... da, da !!!
pa eto, trazite ... ima neki ''kod'' ili pasword, naravno necu ga vama reci ...;-)))
vratimo se ovim recima Draga
to su reci koje bih mogla tebi Draga da kazem, da si bila pored mene( a ja i te kako gresim kada pricam )
to su te male reci koje kazemo prijatelljici uz kaficu i parce cokoladu ili tortu, onu koju si obecala
ja ove reci zovem ''reci bacene na ekranu'' mozda je meni trebalo mali minut da tebi to napisem ( a moj korektor u subotu ne radi )
tako ih ja krstim ... nekada znaju da budu bez gresaka, al' to se ne desi na srpskom
na moju zalost, jos uvek ne, i ako se vec cetiri godina mucim i trudim
kao sto znas, ja se u borbi protiv sedam padeza, odavno predala ;-))
a da ne pricam za ostale male i velike teorije i pravila srpskog jezika, koje i ustvari meni ometaju ;-)) ovde molim osmeh
ja jos mislim na francuskom...( ove nedelje i ne mislim, odmaram )
mada bih mozda znala da volim i na srpskom , al' i tu sumnje postoje da uspem bez gresaka
mozda bih ... eh sada mogu li bez tabu pricati ovde o svemu?
hajdemo, pa ako ometa brisi Draga
mogla bih se seksati na srskom ;-)) cak i tu bih mozda gresila
nisam jos probala, ne ! ( malo lazem, al moram)
pricacu ti i o tome kada bude bilo vise toga
i da l sam pogresila;-))) i u kom pasosu
al' mozda nadjem do tada neku moju TEHNIKU NEDALEKO VASU ;-)))
osmehom ljubim te i samo cu ti reci hvala
hvala - merci , jer znam da si procitala to sto nisam napisala
bas to sto stoji iza mojih gresaka ... to sto je VELIKO i sto mnogi ne vide
i to sto ne lici na ljubav, moz bas biti ljubav; prijateljstvo!!!
Zo
Pesa; cmokici
Draga Zo,
ОдговориИзбришиNe razumeju se ljudi jezikom, nego dušom. I da si je na francuskom, eskimskom, hebrejskom napisala, ja bih znala da je pesma koju si meni namenila topla, ljudska, prijateljska. I takvu bih je objavila...
A da li ostajemo neshvaćene?! Pa, ne mogu nas ni svi voleti, ni razumeti... Šteta. Njihova!
Hvala još jednom.
Hvala i Pesi i Nadici što su tu danas, sa mnom.
Todora, na ove nežne reči podrške i ljubavi šta reći? Poslušaću, odćutaću.
ОдговориИзбришиHvala, draga moja!
ОдговориИзбриши