Ječi kaldrma
od tvojih koraka,
govorila sam
i molila:
nemoj Skadarskom,
nemoj tuda
kad budeš odlazio.
Smejao si se
i da sam luda govorio,
i grlio me.
Kad je već pretilo svitanje
na vratima si zastao,
i videla sam obećanje
u tvojim očima.
I nije ječala
kaldrma.
Nisi Skadarskom,
ali si otišao.
Todora Škoro
ТОДОРА,допусти да ја завршим ову твоју рамоантчну пјесму.
ОдговориИзбришиИ није јечала калдрма, него си тихо и нечујно ушао у моју душу и сад станујеш њој.
Ево ово је веселије, али опет не значи да је остао, ниси до краја рекла да је отишао, него и даље станује ту.
Имам осјећај да ти ниси песимиста у души, али те нешта стално мучи, прогања. Сестро отреси се тога, без обзира колико тешко било и пиши, али са сретним завршетком.
Pesa dragi,
ОдговориИзбришиsrećna bih bila kad bi sreća stanovala na kraju, pa i na kraju priče ili pesme. Ona ipak postoji samo na početku, kraj je rezervisan za neko drugo osečanje, inače ne bi bio kraj. Hvala ti na čitanju, razmišljanju, razumevanju.
Skadarska je srce Beograda....vratiće se on tom ulicom!
ОдговориИзбришиHoće, možda nekom drugom. ovo je samo sećanje na jednu davno prošlu ljubav.
ОдговориИзбришиТвоје идеје и лирска усхићења су (пре)дивни, а Ти си ми изгледа нестрпљива, као да се плашиш да ћеш ријечи или мисао да изгубиш, тако да Ти посљедње пјесме (за мој укус) осташе „сирове“...
ОдговориИзбришиDragi Miro, hvala na pohvali osećanja i kritici pesama. Biće da si prilično u pravu. Pozdrav!
ОдговориИзбриши