Dotakla me
oštra svetlucava
Tajanstvena
i neposlušna
dok te krila
Žarila me bolno
u snu
Pa se izmakla
daleka
Bela kao krilo
anđela
U maglu snoviđenja
se stopila
Užarenih obraza
Probuđena
Na jastuku videh
lice neko obrijano
i na tren ostah
začuđena
Todora Škoro
Divna pesma
ОдговориИзбришиHvala, dragi Milane. O rukama, očima, kosi, usnama...pisalo se onoliko. I nekako je lako. A o bradi, sedoj, a isto tako dragoj, nekako je teže. Ne znam da li sam uspela.
ОдговориИзбришиSjajno!I uspela si(komentar na tvoj komentar!)
ОдговориИзбришиE, drago mije! Ne znam što je u pisanoj reči brada (ona kosmata) toliko zapostavljena, kad može da bude draga, intrigantna, erotična, kao i drugi delovi tela dragog bića. I još više od toga! Hvala ti!
ОдговориИзбриши