уторак, 17. новембар 2009.

BLAGODAT




I očajan
i nasmejan
znam:
nebo me gleda,
čeka
i ne dả
da u klopku
upadnem
sujetnih sanja.
Kao čovek malen,
Boga u sebi budim
i rastem
do beskraja.

Todora Škoro

7 коментара:

  1. Divna himna ljubavi, pesma o božanskom u nama...

    ОдговориИзбриши
  2. Mnogo mi se dopada pesma.
    Ilustracija je fantastična.

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala, draga anima-art, ni ja ovoj fotografiji nisam odolela pa sam našla pesmu za nju.

    ОдговориИзбриши
  4. Alex, to je već zadatak svakog od nas ponaosob. Imamo izbor - ili ćemo ga slušati ( a to nije nimalo lako) ili ćemo ništavnosti za boga proglašavati. Nemam nameru da te preobraćam, mada mi zvučiš nekako ateistički, samo ti kažem - svako se sa Bogom u sebi sretne kad mu bude vreme. Neki, nažalost, suviše kasno. A ne, nisam "zadrti" vernik, možda čak nisam ni dobar vernik, ali od traženja Boga ne odustajem...

    ОдговориИзбриши