уторак, 24. новембар 2009.

SENI ME PRATE




Nepregledna
kolona seni
bez tela i oka
preči mi put u sutra.
Nisu bez duše,
to sam samo ja okrutna.
Razmičem ih bivše,
od njih bežim,
ali me prate sneni
dok među živima bauljam
u juče
zapitana ko su tu živi,
a ko seni.

Todora Škoro

3 коментара:

  1. ТОДОРА, веома лијепо речено. У временској димензији сви смо ми само сјене, које привидно постоје док живот траје у тренутку нестајања једне сјене.

    ОдговориИзбриши
  2. Nekada je teško razdvojiti san od jave,nekada duša sama priziva "duhove prošlosti" kao da u njima traži koren svoje patnje....Možda je i dobro izgubiti se na tom putu,jer tako možeš sagledati sebe i naći pravi put...

    ОдговориИзбриши
  3. Dragi Pesa, lepo, baš lepo si to rekao. Hvala.

    Draga Alex, i ti i ja znamo da sve je samo "holografski univerzum" zar ne?!

    ОдговориИзбриши