понедељак, 2. новембар 2009.

VILA



Vila
sam bila.
Ljubila grehom,
ranjavala,
pa celila te
ranjenog.
Smehom
ti se otimala,
pa tragala
ja za tobom.
Čini ti bacala,
a ja bolna
od magije
bila.
Nerazumna,
zalutala
u tvoju bajku.
vila

Todora Škoro

4 коментара:

  1. Prava magija! Obozavam pesme i price o vilama...

    ОдговориИзбриши
  2. По предању, у мом крају се причало, да кад су момци прелазили ријеку враћајући се ноћу из ашиковања сусретали на води код брана и млинова вилинска кола.Ко није могао одољети љепоти вила ухватио би се у коло и ни сам не би знао како је дошао кући,али на јутро од умора био би толико исцрпљен и блијед да је само спавао, јер са вилама играо коло свуноћ,а оне су га обгрлиле и предјутро донијеле кући.
    Зато се каже она: ''Не хватај се у вилинско коло'', а дјевојке су бјежале од неиспаваног и бледоликог момка, говорећи:''Види какав је, као да су га виле љубиле.''

    ОдговориИзбриши
  3. Divno, Pesa, ovo predanje koje si nam preneo može da bude inspiracija za jednu drugu pesmu o "pravim" vilama, a i poučno je - od bledolikih i neispvanih treba bežati, samo danas ne zbog vila nego zbog ko zna kakavih napasti koje su ga noću mučile...Hvala na lepom komentaru!

    ОдговориИзбриши