четвртак, 19. новембар 2009.

SAMOTNJAK




Kao pustinjom
hodam svetom,
bez tebe praznim.
Svi ljudi su mi jadni,
beznačajni.
Odbacujem ih zgrožen,
i oni se mene groze.
Među putevima raznim,
znam,
moj jedini put je
beg u sebe.

Todora Škoro

5 коментара:

  1. Odlično opisana malodušnost, razočaranost, povlačenja u sopstvenost i kao posledica svih njih - usamljenost. Strana su mi takva stanja, ali ih razumem. Sa malo reči (uz predivnu fotografiju!) puno je rečeno. Čestitam.

    ОдговориИзбриши
  2. Koliko samotnjaka zemljom hodi, praveći pustinju od vlastitog života...kakva bi to oaza bila kada bi se dvoje sreli?!
    Divna pesma!

    ОдговориИзбриши
  3. EMO_SERPICE, hvala!

    ALEX, i bude oaza, kad se sretnu. Eto, uskoro na tvom blogu očekujem egzotične opise jedne takve oaze...

    ОдговориИзбриши
  4. ТОДОРА, ја бих више волио да си завршила пјесму овако:
    Међу путевима разним,
    мој једини пут је
    сусрести тебе.
    Уби ме овај твој песимизам и малодушност, разиграј те ријечи и почни и завршавати у веселим тоновима.

    ОдговориИзбриши
  5. Dragi Pesa, vidim ja da ću izgubiti jednog dragog čitaoca ako uskoro ne napišem jednu vedru pesmu. Pa, napisaću je i - posvetiti je tebi!

    ОдговориИзбриши